Калужски дневници (1)

Почињем да пишем интернет дневник не као скуп есеја и анализа као до сада, већ као прави дневник, наравно са коришћењем могућности додавања фотографија и видео записа. Време је интернета. А уместо одвојених есеја и анализа, они ће сада бити укључени у сам дневник.

Пошто живимо у Калужској области дневници ће носити назив "Калужски".

Улазимо полако у касну јесен. Први снегови су већ пали, али су се брзо и отопили. Температура још није јако ниска, ту је негде од 0 до 5 степени, мада бива и виша као на пример данас. А данас је понедељак нерадни дан, јер је у недељу 4-ог новембра био Дан Народног Јединства, па се данас не ради. А ја сам ионако узео двонедељни одмор.

Лепо нам је овде и мирно у нашем малом градићу Белоусову. Живот средњег дела европске Русије. Кише, вода, оголеле брезове шуме помешане са црногорицом. Волимо и први већи град до Белоусова, наш Обњинск, први наукоград у Русији. Иако много тога има да се купи и у Белоусову, често идемо у набавку у Обњинск.

У последње време се бавим са две ствари: са организовањем наставе у одвојеним мушким и женским одељењима и са Украјином.

Што се тиче наставе у одвојеним мушким и женским одељењима на моје велико изненађење у Русији се дешава повратак тог типа наставе у школе. Нашао сам гомилу литературе доступне у руским књижарама, претражио интернет и нашао много текстова и видео записе. Данас у Русији има око 1500 школа у које су уведена одвојена мушка и женска одељења! Плус неке православне гимназије које су потпуно на пример женске, плус кадетски корпуси (војне школе). Проучио сам и још увек проучавам материјале доктора Владимира Базарног који је један од водећих специјалиста за питања такозваног "гендерног" образовања и васпитања, то јест одвојене наставе у школама. Доктор Базарни се 30-ак година бави проблематиком образовања (учење) и васпитања (понашање) деце. Имао је и своју лабораторију у градићу Сергијевом Посаду (где се, иначе, налази знаменита Троицко-Сергијева лавра). Само да напоменем да су за време царске Русије деца нормално ишла у одвојена мушка и женска одељења. Када су црвени бољшевички бандити предвођени вођом банди Лењином дошли на власт 1917-те године укинули су одвојену наставу и без икакве научне и било које друге осим либералне политичке подлоге прешли на заједничка одељења. Касније је 1943-те године због ратних услова враћена одвојена настава која је опстала до Стаљинове смрти после које је опет враћена заједничка. Падом комунизма 90-тих година одмах су се појавиле школе са одвојеним одељењима, да би током времена, тај тренд почео да јача, а посебно је добио на замаху са појавом људи који су се професионално као озбиљни научници бавили тим типом наставе као што су доктор Базарни, психолози Јерјемејева, Хризман и Куинджи. Жена и ја само постали присталице одвојене наставе јер она има научно и верско (православно) утемељење. До сада сам покренуо ову тему која је готово потпуно непозната за Србе на неколико дискусионих група са циљем да упознам људе са дешавањима у новој Русији. Сада намеравам да напишем један озбиљнији есеј који бих пробао да понудим неки познатијим националним интернет гласилима са коначним циљем да се у Србији покрене јавна расправа о одвојеној настави, а затим донесе и одговарајући закон који би омогућио да се и у Србији оснивају одвојена одељења чиме би родитељи имали већи избор. Касније ћу се вратити на тему одвојене наставе, а сада мало о мојим мислима о Украјини.

Хор једне средње школе из града Ивано-Франкивска пева познату украјинску народну песму "Ой, у гаю, при Дунаю":



Давно сам читао о томе да су Срби некада живели у Закарпатју на територији која се звала Бојка одакле су се преселили у Србију. С времена на време се враћам на ту тему и то је било и ових дана после избора у Украјини. Такође сам својевремено читао и да је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, добио земљу од угарског краља Жигмунда око града Мукачева у данашњој западној Украјини.

Србска земља Бојка у западној Украјини! А тамо данас има много унијата или грко-католика, то јест народа који је после Брестске уније 1596-те године признао врховну црквену власт папе и католичке догмате уз то да се задрже православни обреди. Они то сматрају хришћанским јединством. Одавно сам чуо за грко-католике то јест унијате, а сећам се да сам први и једини пут до сада имао контакт са њима док сам живео у Торонту у Канади. Једно време сам становао у крају око "Хај" парка у коме живи доста источно-Европљана, а највише Украјинаца, па затим Руса, Пољака, Срба и других. Мени се допао тај крај зато што је имало у њему те словенске атмосфере, словенских радњи, понајвише украјинских и пољских. И сећам се улазим ја тако једном у једну украјинску књижару, врло лепо и богато опремљену, разгледам шта има од књига, црквених предмета и лепе украјинске народне одеће и кућевних предмета. И видим тако на ормару иза пулта иконе. Личе ми на православне. И питам старијег човека који је ту радио да ли су иконе православне, кад он скоро поче да виче: "Један Бог! Један Бог!". Гледам га и мислим се мало изненађено шта му би. Аха, значи то су грко-католици, то јест унијати.

Пре две године када сам ишао за Србију возом из Русије ишли смо преко западне Украјине. Сећам се лепе брдовите земље, а посебно Карпата које сам, на жалост, само мало видео ујутро јер смо кроз тај крај ишли ноћу. Када смо се враћали Карпате опет нисмо видели, али смо пролазили кроз друге делове западне Украјине. Сећам да су на станицама возу прилазиле жене Украјинке које су продавале разну храну, варенике и тако даље. Плаћало се у рубљама. Прошли смо кроз Љвов и Тернопиљ. Љвов је центар унијатсва, упориште украјинских националиста. Ту се воз зауставио и ја сам у паузи изашао на перон да се мало прошетам у црвеној мајици са кратким рукавима на којој је белим словима писало "Россия". Сећам се погледа људи који су се окретали да виде који се то "Москаљ" тако шета по љвовској железничкој станици. Иначе, "Москаљ" је погрдан назив за Русе у западној Украјини.

Западна Украјина. Србска земља Бојка. По записима чувеног византијског цара Константина VII Порфирогенита тамо се некад налазио крај који се звао Бела Србија. Тамо је била и Бела Хрватска. Сматра се да се већина Срба одселила из Беле Србије и Бојке на Балкан. То је једна од теорија. Неки етнолози сматрају да је дијалекат на коме говоре данашње Бојке веома сличан србском језику. Такође сматрају да има доста сличности и у народним обичајима. Ево погледајте овај видео запис: