АНАРХ: Калужски дневници (5)

Ево на одмору сам па настављамо наш животни стил ходочасничке породице. Опет смо два дана били у манастиру Оптина Пустиња. Од Белоусова до Оптине Пустиње нам треба око 2-3 сата вожње колима. Већа места на путу су велики град Калуга и мања места Перемишљ и Козељск као и многа села. Возимо се кроз Калужску област коју називају душом Русије. Волим Калужску област. Широка је и углавном равна са мањим брдашцима. Има много шума и пашњака. Далеко се види у даљину... Осећа се та руска пространственост која на мене увек делује смирујуће. Далеке шуме, далека брда, далека поља... Сиво јесење небо се спаја са браонкасто-сивкастим пејзажем. Време је за миран живот. Да седнеш у кућу и да гледаш напоље кроз прозор. Дуго. А мисао да буде спора и јасна.

Новембар. Касна јесен. Време је за свету меланохолију. Тако је ја зовем. То није она депресивна, тужна меланхолија. То је она тихујућа, оплемењујућа - света меланхолија када осећамо да су нам преци живи ако нигде другде а оно дубоко у нама. Кад гледам то пространство и мирне боје касне јесени опет осећам целост прошлог, садашњег и будућег као једно. Нијансе сиве, браон, зелене и беле боје се директно преливају у мене, то небо, земља, понегде трава и брезе...

Руска села. Разликују се од наших. Многе куће су офарбане у јарке боје. Црвена, плава, зелена, жута... Мени је то лепо и весело. Главни грађевински материјал код старијих кућа, а и код многих новијих је дрво. Дуж целог пута по селима, поред друма, сељаци су изложили своје производе испред својих кућа. Јабуке у кофама и разне врсте зимнице у стакленим теглама стоје на дрвеним клупицама или на читавим рамовима са полицама. Друм кривуда... Идемо ка манастиру...

У манастиру смо опет одсели у оним лепим кућицама у којима је мало скупље, али нама тако одговара због детета. И опет смо добили исту собу. Топло је унутра. У заједничкој кухињи је укусна каша "пшонка", парадајз, супа "расољник", манастирски хлеб. Сава се растрчао по соби. Ево га сад се преко кревета попео на прозор и седи у прозору као мачак. Домаћица Људмила нас се сећа.

Жене су дужне да и унутар куће где смо одсели носе мараму на глави.

Службе у цркви у манастиру Оптина Пустиња су дуге како и треба да буде. Људи често са собом носе мале столичице на које повремено седну.

Ујутру сам био на раној Литургији од 7:00 часова. Мало касније се спремамо за полазак назад. Пред сам полазак идемо сви у цркву, целивамо иконе и поклањамо се свецима оптинским старцима у кивотима. Кивот Светог Амвросија Оптинског је отворен. То је велика светиња. Поред кивота стоји јеромонах. Целивамо мошти Светог Амвросија, а јеромонах благосиља Саву. Полазимо назад.

Одлучили смо да свратимо у манастир Нерукотвореног Спаса и да се поклонимо сенима велике подвижнице новијег времена матушке Сепфоре. Полазимо према Калуги мислећи да је манастир на ту страну, али видимо да га нема, па свраћамо у манастир Шамордино, такозвану женску Оптину Пустињу, где нас козаци који чувају манастир упућују назад према Козељску. Код Козељска скрећемо десно и идемо још негде око 15-ак километара. Око нас је диван јесењи пејзаж. Крајолик је таласаст и благ. Пут води право у мир. Калужска земља. Душа Русије.

Паркирамо се испред манастира, али ја сам улазим јер је Сава заспао у колима па нећемо да се пробуди. Манастир Нерукотвореног Спаса је велика светиња управо због матушке Сепфоре. Матушка Сепфора (1896-1997) је као што сам већ рекао велика подвижница новијег времена. Рођена је за време царске Русије, преживела је пакао СССР-а и доживела је пад комунизма. Била је великосхимница. Била је прозорљива и много је помагала народу. За живота је лечила људе, а после престављења у Господу на њеном гробу су се дешавала и дан данас се дешавају чуда.

Матушка Сепфора

Имао сам ту срећу да ме је један човек који тамо ради у манастиру, а није монах, провео по стазама матушке Сепфоре. Њен гроб је ограђен ниском оградом. Када сам ушао у ограђени простор и прекрстио се и помолио осетио сам леп мирис. На матушкином гробу је мали лепи цветак, али ја нисам сигуран да је то што сам осетио од тог цвета.

Онда ме је човек повео до дрвене кућице у којој је живела матушка Сепфора. На моје изненађење провео ме је кроз просторије где је она живела и подвизавала се. Невероватан осећај. У стакленим ормарима се налазе њене личне ствари, молитвене књиге, иконе, мантил, штап... Ту је једна стара иконица Светог Архангела Михаила која је некада била нагорела по крајевима који су услед тога били полукружни, али је иконица током времена почела да се реастурира без људске интервенције. Ту је и матушкин мантил који је некада био стар, али који се такође током времена полако рестаурирао без људске интервенције и сада изгледа као нов. Изнад кревета матушке Сепфоре се налази стари зидни сат који је стао у 20 до 8 годину дана пре њеног престављења у Господу. Када су људи рекли матушки да сат треба да се поправи, она је рекла да не треба. Тачно годину дана од дана када је сат стао у 20 до 8 матушка се преставила у Господу. Човек који ме је проводио кроз просторије где је живела и подвизавала се матушка Сепфора ми је показао један краћи дрвени штап и рекао ми је да је матушка њиме лечила људе. Питао сам га како је њиме лечила људе. Онда је он узео да ми покаже и сасвим благо ме је ударао по телу од главе до ногу. Матушка Сепфора још није проглашена Светом јер треба да прође најмање 25 година од њеног престављења. Али матушка и дан данас помаже људима.

Матушко Сепфора, моли Бог за нас грешне и слабе.

Званична интернет презентација манастира Нерукотвореног Спаса

Фотографије из манастира Оптина Пустиња и Нерукотвореног Спаса
(кликом на фотографију добијате увећану верзију)