Хришћанство је слично катастрофи - оно руши све чему се поклања овај свет
Циљ није велики историјски тријумф, него просто, блиско и лако - бити нормалан (Бела Хамваш)
Најбоље књиге (5)
1. Есеј о мистичној теологији Источне цркве. Догматска теологија - Владимир Лоски
2. Пригушена свирка - Кнут Хамсун
3. Код Хиперборејаца - Милош Црњански
4. Речи о Свечовеку - Владика Николај Велимировић
5. Еумесвил - Ернст Јингер
Најбоље песме (5)
1. Love will tear us apart - Joy Division
2. There is a light that never goes out - The Smiths
3. Fade into you - Mazzy Star
4. Decades - Joy Division
5. Sugar for the pill - Slowdive
Најбољи филмови (5)
1. Winter light - Ingmar Bergman
2. Through a Glass Darkly - Ingmar Bergman
3. Paris, Texas - Wim Wenders
4. Blade Runner - Ridley Scott
5. The Godfather - Francis Ford Coppola
Најутицајније личности (5)
1. Ернст Јингер
2. Свети Нил Сорски
3. Владика Николај Велимировић
4. Отац Павле Флоренски
5. Милош Црњански
Кад човек нешто проучава често у том материјалу који проучава наиђе на неку нит која га води даље и открива нешто ново. Тако сам ја од сазнања да је први електронски синтисајзер открио Рус Јевегниј Мурзин 1958-ме године који је назван АНС, открио за мене нови свет модерних авангардних руских композитора који су живели у време СССР-а, а који су се бавили и електронском музиком. Нека имена сам већ поменуо у претходном наставку Калужских дневника. А онда сам са руског Торента скинуо све тамо постојеће албуме Едуарда Артјомова и пронашао међу њима ни мање ни више него снимке које су ти авангардни композитори направили на првом електронском синтисајзеру АНС. И то је све било пре појаве модерне западне електронске и класичне музике. То је све било пре појаве Џона Кејџа, Филипа Гласа и других. Када слушате те звуке прво што помислите је - па то је уствари данашња амбијентална музика. И то све пре Брајана Иноа, Жан Мишел Жара, Вангелиса и других. Значи слава припада људима из СССР-а.
Албум се зове "1999 - Archive Tapes Synthesizer ANS 1964-1971". Ево како изгледа албум:
А ево и снимака:
Oleg Buloshkin - Sacrament:
Sofia Gubaidulina - Vivente-Non Vivente. Alive And Dead:
Edward Artemiev - Mosaic:
Edward Artemiev - 12 Looks At The World Of Sound:
Edison Denisov - Birds' Singing:
Alfred Schnittke - Steam:
Alexander Nemtin - Tears:
Alexander Nemtin - I. S. Bach- Choral Prelude C-dur:
Schandor Kallosh - Northern Tale:
Stanislav Kreitchi - Voices Of The West:
Edward Artemiev & Stanislav Kreitchi - Music From The Motion Picture ''Cosmos''
Ево две занимљиве ствари које сам открио у последње време:
1) Ко је био Енди Ворхол? Американац? Не. Био је Русин унијат. Право име му је Андреј Вархола. Био је четврто дете из породице емиграната који су се из Закарпатја преселили у Америку. Мајка му је била из села Микова поред града Стропкова у источној Словачкој у долини реке Ондаве, а отац из села Медеилаборци где данас постоји музеј Енди Ворхола.
2) Први електронски синтисајзер звука нису направили ни Роберт Муг ни "Касио" већ руски инжењер Јевгениј Мурзин 1958-ме године иако је идеја настала још 1938-ме. Тај први синтисајзер звука се звао АНС у част великог руског композитора Александра Николајевича Скрајбина (прва слова његовог пуног имена).
Ево га Мурзинов АНС:
Ево о томе и на енглеском језику:
Одмах по конструисању првог електронског синтисајзера на њему су почели да изводе експерименталну музику млади руски композитори иноватори као што су били Алфред Шнитке, Едисон Денисов, Софија Губајдулина, Андреј Волконскиј, Станислав Крејчи, Пјотр Мешћанинов и други. Касније је АНС коришћен и за прављење филмске музике. Тако на пример велики руски композитор електронске музике Едуард Артјомов је помоћу АНС-а направио музику за филм "Соларис" Андреја Тарковског.
А као наставак ове приче о првом електронском синтисајзеру ево и препоруке за слушање руске електронске музике.
Едуард Артјомов
Топло
препоручујем свима да скину све од великог руског композитора филмске и
електронске музике Едуарда Артјомова са следеће адресе:
Ево на одмору сам па настављамо наш животни стил ходочасничке породице. Опет смо два дана били у манастиру Оптина Пустиња. Од Белоусова до Оптине Пустиње нам треба око 2-3 сата вожње колима. Већа места на путу су велики град Калуга и мања места Перемишљ и Козељск као и многа села. Возимо се кроз Калужску област коју називају душом Русије. Волим Калужску област. Широка је и углавном равна са мањим брдашцима. Има много шума и пашњака. Далеко се види у даљину... Осећа се та руска пространственост која на мене увек делује смирујуће. Далеке шуме, далека брда, далека поља... Сиво јесење небо се спаја са браонкасто-сивкастим пејзажем. Време је за миран живот. Да седнеш у кућу и да гледаш напоље кроз прозор. Дуго. А мисао да буде спора и јасна.
Новембар. Касна јесен. Време је за свету меланохолију. Тако је ја зовем. То није она депресивна, тужна меланхолија. То је она тихујућа, оплемењујућа - света меланхолија када осећамо да су нам преци живи ако нигде другде а оно дубоко у нама. Кад гледам то пространство и мирне боје касне јесени опет осећам целост прошлог, садашњег и будућег као једно. Нијансе сиве, браон, зелене и беле боје се директно преливају у мене, то небо, земља, понегде трава и брезе...
Руска села. Разликују се од наших. Многе куће су офарбане у јарке боје. Црвена, плава, зелена, жута... Мени је то лепо и весело. Главни грађевински материјал код старијих кућа, а и код многих новијих је дрво. Дуж целог пута по селима, поред друма, сељаци су изложили своје производе испред својих кућа. Јабуке у кофама и разне врсте зимнице у стакленим теглама стоје на дрвеним клупицама или на читавим рамовима са полицама. Друм кривуда... Идемо ка манастиру...
У манастиру смо опет одсели у оним лепим кућицама у којима је мало скупље, али нама тако одговара због детета. И опет смо добили исту собу. Топло је унутра. У заједничкој кухињи је укусна каша "пшонка", парадајз, супа "расољник", манастирски хлеб. Сава се растрчао по соби. Ево га сад се преко кревета попео на прозор и седи у прозору као мачак. Домаћица Људмила нас се сећа.
Жене су дужне да и унутар куће где смо одсели носе мараму на глави.
Службе у цркви у манастиру Оптина Пустиња су дуге како и треба да буде. Људи често са собом носе мале столичице на које повремено седну.
Ујутру сам био на раној Литургији од 7:00 часова. Мало касније се спремамо за полазак назад. Пред сам полазак идемо сви у цркву, целивамо иконе и поклањамо се свецима оптинским старцима у кивотима. Кивот Светог Амвросија Оптинског је отворен. То је велика светиња. Поред кивота стоји јеромонах. Целивамо мошти Светог Амвросија, а јеромонах благосиља Саву. Полазимо назад.
Одлучили смо да свратимо у манастир Нерукотвореног Спаса и да се поклонимо сенима велике подвижнице новијег времена матушке Сепфоре. Полазимо према Калуги мислећи да је манастир на ту страну, али видимо да га нема, па свраћамо у манастир Шамордино, такозвану женску Оптину Пустињу, где нас козаци који чувају манастир упућују назад према Козељску. Код Козељска скрећемо десно и идемо још негде око 15-ак километара. Око нас је диван јесењи пејзаж. Крајолик је таласаст и благ. Пут води право у мир. Калужска земља. Душа Русије.
Паркирамо се испред манастира, али ја сам улазим јер је Сава заспао у колима па нећемо да се пробуди. Манастир Нерукотвореног Спаса је велика светиња управо због матушке Сепфоре. Матушка Сепфора (1896-1997) је као што сам већ рекао велика подвижница новијег времена. Рођена је за време царске Русије, преживела је пакао СССР-а и доживела је пад комунизма. Била је великосхимница. Била је прозорљива и много је помагала народу. За живота је лечила људе, а после престављења у Господу на њеном гробу су се дешавала и дан данас се дешавају чуда.
Матушка Сепфора
Имао сам ту срећу да ме је један човек који тамо ради у манастиру, а није монах, провео по стазама матушке Сепфоре. Њен гроб је ограђен ниском оградом. Када сам ушао у ограђени простор и прекрстио се и помолио осетио сам леп мирис. На матушкином гробу је мали лепи цветак, али ја нисам сигуран да је то што сам осетио од тог цвета.
Онда ме је човек повео до дрвене кућице у којој је живела матушка Сепфора. На моје изненађење провео ме је кроз просторије где је она живела и подвизавала се. Невероватан осећај. У стакленим ормарима се налазе њене личне ствари, молитвене књиге, иконе, мантил, штап... Ту је једна стара иконица Светог Архангела Михаила која је некада била нагорела по крајевима који су услед тога били полукружни, али је иконица током времена почела да се реастурира без људске интервенције. Ту је и матушкин мантил који је некада био стар, али који се такође током времена полако рестаурирао без људске интервенције и сада изгледа као нов. Изнад кревета матушке Сепфоре се налази стари зидни сат који је стао у 20 до 8 годину дана пре њеног престављења у Господу. Када су људи рекли матушки да сат треба да се поправи, она је рекла да не треба. Тачно годину дана од дана када је сат стао у 20 до 8 матушка се преставила у Господу. Човек који ме је проводио кроз просторије где је живела и подвизавала се матушка Сепфора ми је показао један краћи дрвени штап и рекао ми је да је матушка њиме лечила људе. Питао сам га како је њиме лечила људе. Онда је он узео да ми покаже и сасвим благо ме је ударао по телу од главе до ногу. Матушка Сепфора још није проглашена Светом јер треба да прође најмање 25 година од њеног престављења. Али матушка и дан данас помаже људима.
Нова Русија: Повратак на одвојена мушка и женска одељења у школама
Желим да говорим о једном аспекту образовања у новој Русији који би могао да се као позитивна пракса размотри и у Србији и да се поводом њега покрене јавна расправа. Ради се о повратку на одвојена мушка и женска одељења у основним и средњим школама.
ИСТОРИЈА
Одвојена мушка и женска одељења нису новост. Раније током историје такав приступ настави у свету је био преовладавајући, али са агресивним наступањем борбеног либерализма он је углавном нестао. Данас у свету још увек постоје одвојена мушка и женска одељења у разним земљама мада су заједничка већинска.
Што се тиче Русије, за време њеног царског периода настава у школама је била организована у одвојеним мушким и женским одељењима. Када су бољшевици 1917-те године дошли на власт одмах су уведена заједничка одељења, а одвојена настава је укинута. То је био плод политичке одлуке која није била заснована на било каквим научним испитивањима већ на либералним левичарским идејама као што је уосталом било и на западу. Од 1943-ће године за време Другог светског рата због ратних услова поново је враћена настава по одвојеним мушким и женским одељењима која се задржала до Стаљинове смрти после које су опет враћена заједничка одељења. Данас се у Русији дешава велики преокрет. Велики број школа прелази на одвојена мушка и женска одељења тако да тренутно има око 1500 школа где се одвија тај тип наставе што је прилично велики број. Са отварањем таквих школа почело се одмах после пада комунизма у Русији почетком 90-тих година прошлог века.
ПОЛ И "ГЕНДЕР"
Данас су у Русији развијене детаљне методологије рада одвојено са дечацима, одвојено са девојчицама које се примењују у школама. Те методологије су настале као плод дугогодишњег рада бројних научника као што су Валентина Јерјемејева, Тамара Хризман, Наталија Куинджи, Владимир Базарни и други. Шта је заправо била основна мотивација за развој тих метода и за повратак раздељеном образовању уопште? Већина развијених метода за рад одвојено са дечацима, одвојено са девојчицама се заснива на најновијим истраживањима како у Русији тако и у свету према којима се начин функционисања мозга мушкараца и жена разликује до те мере да је оцењено да је потребан и одвојен приступ у настави, то јест у образовању (учење) и васпитању (понашање) са циљем постизања бољих резултата на оба поља. У тесној вези са овим истраживањима је и појам "гендера". Шта је "гендер"? Појам "гендера" је тесно повезан са појмом пола. Пол је биолошка манифестација мушкости и женскости, а "гендер" је њихова социјална манифестација, то јест улога коју мушкарац и жена имају у друштву сагласно свом биолошком полу. Доктор Наталија Куинджи уместо назива "гендер" често користи назив - социјални пол. Према науци о "гендеру" социјално испољавање пола није нешто што је унапред дато, већ се формира под разним утицајима.
УНИСЕКС СВЕТ
Приступ настави кроз одвојена мушка и женска одењења је јерес за либералне јуришнике који стреме да преобразе свет да буде УНИСЕКС, то јест који има подлогу у андрогинској теорији. Из те унисекс андрогинске идеологије која се већ деценијама спроводи на западу у скоро свим сферама друштва као резултат ничу - пораст хомосексуализма, распад породице и веза између мушкараца и жена где се губе или често замењују њихове традиционалне улоге, разне врсте поремећаја личности као што је бесполност и друго. Запад данас већ прелази у фазу производње потенцијалних хомосексуалаца, то јест услова да се појаве такве изопачености, као и бесполних личности. Ево примера дечјег вртића "Егалиа" у Стокхолму из врло назадне земље у духовном смислу Шведске. У дечјем вртића "Егалиа" спроводи се "родно неутрално" васпитање, односно деца се ослобађају од традиционалних друштвених подела на мушко-женске улоге. У овом вртићу забрањена је употреба заменица "она" и "он", у књигама које се читају не постоји традиционална подела на полове и родитељске улоге. Нема Пепељуге, Пинокија, Палчића, Чаробног пасуља него прича, на пример, говори о две жирафе које су усвојиле напуштено младунче крокодила. Играчке су помешане, а деца се подстичу да изаберу оно што их интересује. Дечацима је дозвољено да се облаче као девојчице и да се играју луткама, уколико то желе. Власница вртића тврди да је поента оваквог приступа да се деци омогући више избора и да се "не ограничавају због друштвених очекивања заснованих на полу". Међутим, део стручне јавности негативно је реаговао на овакав приступ и сматра да је то збуњујуће за децу која управо у том узрасту постају свесна разлика међу половима. Британски психолог Линда Блер тврди да је овакав приступ неприродан, јер је у узрасту од три до седам година дете у потрази за својим идентитетом, а пол је важан део његовог идентитета." Ево извештаја о томе на ББЦ-у:
Недавно је на православном телевизијском каналу "Сојуз" у Русији била емитована емисија у којој се говори о жени Рускињи која је живела у Данској и која је побегла из ове "напредне" земље запада јер су "напредни" Данци почели да јој малтретирају дете са "полно неутралним" васпитањем. Рускињи се нису допали дански дечји вртићи и није хтела да јој син иде у те вртиће, али јој је данска влада преко својих служби узела дете и одвела га у један дечји вртић ради социјализације! Жена је рекла да је кап која је прелила чашу била када јој се син једног дана вратио из обданишта када је споља изгледао као девојчица. Онда је Рускиња побегла назад у Русију са детеом.
У школама где дечаци и девојчице иду у заједничка одељења ради се у неутралној атмосфери која у суштини не погодује потпуно ни дечацима ни девојчицама, то јест сви у одређеној мери губе своје оригинално начело, принцип. Дечаци губе мушко начело, мушки принцип, а девојчице женско начело, женски принцип. Дечаци добијају женске атрибуте у општем смислу (и физичке и психичке), то јест феминизирају се, а девојчице мушке. Ево шта о овој све израженијој појави каже доктор Базарни: "Како се све то може објаснити? Анализирајући цртеже дечака на специјалном тесту утврђено је да се при заједничкој настави (дечаци и девојчице заједно у одељењу), дечаци систематски налазе у атмосфери која је страна њиховој мушкој природи и да све време осећају емоционалну нелагоду. Њихов душевни мир је препуњен не само бригом, страховима, депресијом, него чак и - самоодрицањем. А то осећање се спроводи хормонско-генетским ефектом. Пре томе, емоционална депресија дечака који се не налазе у својој осећајно-сигналној средини - то је генетска депресија која постепено и неумољиво прелази у генетску трагедију. Посматрајући конституцију тела уз помоћ методе Декур и Думик (1950), сарадник наше научне лабораторије (А. Л. Алифанова, 2001) је установила да се код 90-95% дечака који уче у одељењима заједно са девојчицама јављају знакови женске конституције тела (знаци евнухоидне конституције). А најтрагичније овде јавља се то што је процес преправке мушког пола добио карактер епидемије системске деградације на нивоу дечје популације. У складу са подацима специјалиста из Руске Академије Природних Наука код младих мушкараца за 5 година квалитет, квантитет и ефективност семена се покварио 3 пута! Такође постоји податак да се 2/3 девојчица почело развијати по мушком, маскулином типу на бази ендокрине и психичке патологије."
МЕТОДОЛОГИЈА ДОКТОРА БАЗАРНОГ
Једна од најпознатијих метода која је уједно и прихваћена у великом броју школа са одвојеним одељењима у Русији је метода доктора медицине Владимира Базарног. Доктор Базарни се 30-ак година бавио проучавањем проблема образовања и васпитања деце у Русији. Између осталог био је и руководилац лабораторије у граду Сергијевом Посаду која се бавила тим проблемима, где је развио своју методологију која не садржи само како се то стручно назива препоруку о раздељено-паралелној настави, већ и друге препоруке. Методологија доктора Базарног се заснива на медицински утврђеној чињеници да школство какво је данас има и негативан утицај на опште психо-физичко здравље деце. Да би поправио то стање доктор Базарни предлаже следеће мере:
1) Девојчице и дечаци уче одвојено 2) За писање се користи налив перо 3) Уместо класичних клупа користе се такозване "канторке", специјални радни столови за којима се може и стојати, а под ногама су масажне простирке на којима деца стоје без обуће 4) Ученици мењају позу у току учења, а то значи и стоје и седе, а не само да седе 5) Наставни материјал је окачен на сва 4 зида чиме се добија да су главе деце подигнуте и деца могу да се окрећу у току наставе а не само да гледају право 6) Информације се дају од стране учитеља у контексту емоција (ово је јако важно код учења у одвојеним одељењима јер дечаци и девојчице на различит начин примају информације који је код дечака заснован на мушком начелу, а код девојчица на женском) 7) Скоро сваки радни дан у школи деца имају фискултуру 8) Рад са рачунаром деца почињу тек са завршетком полног сазревања
Као што се може видети из овог списка препорука у обзир се узимају не само полне разлике, већ и повећање кретања деце у току наставе.
Методологија доктора Базарног се званично назива - раздељено-паралелна, а такав назив јој је дат јер се деца не одвајају потпуно у мушке и женске школе као што је било некада (мушке и женске гимназије у Србији на пример), мада и таквих школа има у Русији, већ се у оквиру исте школе иде у одвојена мушка и женска одељења која су једна до других, а деца се нормално друже за време школских одмора, приредби, екскурзија, игранки и других заједничких активности.
ИСКУСТВА НАСТАВЕ У ОДВОЈЕНИМ ОДЕЉЕЊИМА
А сада конкретно у чему је основа разлика у предавањима дечацима и девојчицама? Основа разлика је у приступу и методологији која узима у обзир полне специфичности. То значи да се настави код дечака и девојчица приступа тако да се има за циљ да се њихове личности максимално развију у сагласности са њиховим полом! Тако на пример на основу научних истраживања у Русији и ван ње, као и на основу искустава у директној настави у школама, доказано је да дечацима више одговара бржи темпо изношења градива са минималним понављањем пређених лекција, док је код девојчица потпуно супротно. Код девојчица одличне резултате даје алгоритам изношења градива без брзих скокова унапред са детаљним понављањем и утврђивањем пређеног. Код девојчица се ради постепено, по шаблону. Код дечака позитивне мотивишуће резултате даје такмичарска атмосфера где увек треба да постоји лидер, али да се он стално смењује. Како се то постиже? Па тако што се директно именује најбољи у датом тренутку. Код других дечака то не изазива љубомору већ порив за такмичењем. Код девојчица такмичарска атмосфера даје негативне резултате јер брзо може да дође до појаве љубоморе и зато се код њих користи приступ сарадње и узајамне помоћи без лидерства. Дечацима треба више простора и пожељна је мала пауза када могу да се истрче низ ходник или неке вежбе у учионици. Девојчице могу дуже мирно да седе и при томе је битно да их нико не омета повлачењем за косу или на друге начине, а што дечаци често раде у основној школи. Нама данас те ситне дечје зађевице изгледају смешно, али није било тако када смо били мали. Ту често може да дође и до плача, па чак и јачих стресних ситуација за децу у које могу да буду умешани и родитељи. Зато су дечаци бољи када су у свом "жестоком" окружењу, а девојчице су мирније у свом окружењу, па су и резултати бољи.
Поред тога, некада је и само градиво различито. Узмимо на пример историју. Основни догађаји и датуми свакако треба да се саопште и дечацима и девојчицама, али детаљније обраде тих догађаја могу да буду сасвим различите. Тако на пример код дечака се више обрађују битке, војне тактике, политичка решења, значи мушке жестоке емоције везане за бојеве и политику, а код девојчица се више светла баца на хуманитарни аспект свега тога. На пример колико је било жртава рата, какве је све последице рат изазвао, значи нешто у вези самилости и више женских емоција.
Следећа јако важна ствар се тиче формирања личности дечака и девојчица сагласно њиховом полу. Научници су открили да данашња модерна школа више штети дечацима него девојчицама, мада су и девојчице погођене само на други начин. У данашњој модерној школи дечаци се постојано понижавају и тиме им се набија комплекс ниже вредности који касније у животу може да резултира несигурношћу и разним врстама психоза. Дечаци постају мекушци. Зато је у одвојеним одељењима са дечацима на пример у школи "Хармонија" у граду Железногорску у Краснојарској области у Сибиру, где се већ више од 20 година примењује раздељено-паралелна настава, женама предавачима забрањено да понижавају дечаке. То не значи да ако су немирни да не могу да их казне. Напротив! Могу да их казне. Али праведно без понижавања. У складу са овим се и иде на то да дечацима углавном предају мушкарци који на дечаке директно преносе мушко начело, што је необично важно. Наравно да има и одличних предавача жена које одлично могу да предају и дечацима. Ту је добро то да дечаци могу некада жени учитељу да помогну да понесе неки тежи наставни материјал и слично и да се тиме код њих развија мушко начела јачег пола које цени жене и помаже им. Такве ситуације могу и да се инсценирају са циљем правилног васпитавања дечака. Код девојчица учитељицама се увек сугерише да на часове долазе обучене као жене и сређене јер девојчице пажљиво гледају на њихову спољашњост и могу да копирају њихов стил.
Поред овога примећено је да у заједничким мушким и женским одељењима деца брже ступају у сексуалне односе, то јест губе целомудреност што је јако лоше. Деца сексуално превремено сазревају. Коме то треба? Никоме ко жели добро своме детету. Све у своје време.
А ево и неких директних искустава предавача у школама:
Маркаљова Татјана Анатољевна - учитељ у основној школи, 4 године у женском одељењу, 5 година у мушком одељењу.
"Радити у одељењу са девојчицама је мирније, у одељењу са дечацима има много проблема са понашањем, али је интересантније учити дечаке, други је приступ, али је и теже. Приликом изучавања нове теме може се одмах дати сав материјал (довољно је просто рећи да ви то већ знате... и показати ново). Девојчицама треба све подробно и постепено објаснити. Код дечака је тешко запазити споља како реагују, као правило, емоције им се не одражавају на лицу. Пример: у 4-ом разреду решавамо тежак геометријски задатак, ја сам објаснила, они су разумели. Други задатак сам им дала да сами реше. Гледам, сви седе, очи - гледају некуда, тишина, не види се да раде. У души ми се јавља сумња: "Ево, ништа нису разумели!". Са тугом питам: "Ајде да проверимо." И ту је шума руку које се подижу и вика: "Могу ја? Могу ја?" Била сам одушевљена!"
А Јан Корсак је говорио: "Дечаци нису нимало лошији од девојчица, они су просто другачији". Значи треба размислити о таквим начинима предавања који би дали могућност да се открије и искористи њихов потенцијал."
Гармашова Т. А. - учитељ руског језика и књижевности, Володских Е. Н. - учитељ информатике.
"Искуство у раду са одвојеним одељењима код нас још увек није велико, али како се каже први утисци су најтачнији. Ми смо дошли до заједничког закључка: рад у одељењима са дечацима и у одељењима са девојчицама не може да се спроводи на исти начин, по истом шаблону. То што су то две потпуно разне галаксије и по физиологији и по психологији и по томе како гледају на свет, у томе се већ нико не разилази у мишљењу. И брзина обраде информација је различита и начин размишљања није чак толико сличан."
Доктор наука, професор и члан Руске Академије Медицинских Наука (РАМН) Наталија Куинджи каже да су они спровели посматрања и да су утврдили да су успех, степен умне способности за рад и губљење здравља значајно мањи код деце из одвојених одељења него код деце из помешаних одељења. Она даље каже да је данас већ доказано да половине великог мозга раде асиметрично, то јест да се пре свега у анализу информације укључује доминирајућа половина. Код дечака као правило доминира десна половина, а код девојчица лева. Када човек ради са својом доминантном половином, информација се лакше усваја, за краће време и у већем обиму. У супротној ситуацији информација се усваја много компликованије. Од детета се тражи више напора што доводи до губитка здравља. Иако је педагогија била направљена од стране мушкараца, жене су је адаптирале према свом начину примања информација. Девојчице лакше примају школски програм, док је дечацима теже. И сваке године терет се повећава. А задатак школе није само да научи, него и да сачува здравље.
Ево неких од позитивних резултата раздељено-паралелне наставе о којима пише доктор Базарни. У једној школи у Ставропољском крају где се настава одвија у одвојеним мушким и женским одељењима дечаци су у основној школи у просеку били за око 3,7 центиметара виши од дечака који су похађали школе где се настава одвија у одељењима заједно са девојчицама. У средњој школи Бр. 760 у Москви та разлика је у деветом разреду била још већа, око 7,3 центиметра у корист дечака који су похађали наставу у одвојеним одељењима. У заједничким одељењима девојчице су биле за око 1,3 центиметра више од дечака. При томе у заједничким одељењима дечаци су 3-4 пута више имали проблеме са школском патологијом. У већ поменутој школи (лицеју) "Хармонија" Бр. 103 у граду Железногорску (Краснојарски крај), где постоји могућност да деца похађају наставу и у одвојеним и у заједничким одељењима вршена су посматрања на основу којих је било могуће упоредити резултате. Тако на пример из 9 генерација (од 2000-те до 2008-ме године) у заједничким одељењима је био по 1 освајач медаља на разним такмичењима и 46-52% дечака за које је процењено да могу да служе војску, а у одвојеним одељењима је било 25-35% освајача медаља на разним такмичењима и 96-100% дечака за које је процењено да могу да служе војску.
У школи Бр. 760 у Москви где се примењује методологија доктора Базарног отишло се корак даље у правилном формирању дечака и девојчица. У овој школи се поред стандардног образовања ради и на формирању будућих патриота отаџбине. Тако на пример Када учитељ улази у разред он не поздравља децу са: "Здраво децо!", већ када уђе у одељење са дечацима он поздравља са: "Здраво момци!" ("Здравствуйте, юноши!" на руском), а када улази у одељење са девојчицама поздравља са: "Здраво девојке!" ("Здравствуйте, девушки!"). То је зато јер су дечаци чак и у првом разреду мушкарци - будући заштитници отаџбине, а девојчице су будуће мајке. То је уједно и један од главних васпитних (не образовних јер је образовање друго) циљева које желе да постигну у школи Бр. 760, то јест да дечаци од почетка схвате да је њихов главни задатак да буду мушкарци - заштитници породице и отаџбине, а девојчице да буду мајке, па тек онда инжењери, доктори или пословне жене. У овој школи на Дан заштитника отаџбине човек који игра улогу Димитрија Донског (велика руска историјска личност) посвећује дечаке у "богатире земље руске", при чему дечаци тада изговарају заклетву, клекнувши на колено пред знамењем 24-те Гардијске Јевпаторијске дивизије које су школи предали ратни ветерани и примају штит и мач, док код девојчица жена која игра улогу жене Димитрија Донског Јефросиније 8-ог марта посвећује девојчице у мале невесте и поклања им колевку са бебом.
Оно што је сјајно у свему томе је то да процес прихватања методе доктора Базарног иде "одоздо", то јест да су родитељи и учитељи ти који иницирају оснивање одвојених одељења јер је то боље за децу.
Наравно да увођење наставе у одвојеним мушким и женским одељењима захтева и додатну обуку наставног кадра, али је то вредно урадити због позитивних резуклтата који се постижу.
А ево сада документарног видео записа о лицеју "Хармонија" у граду Железногорску у Краснојарској области у Русији који је организован као школа у којој се у 2/3 настава одвија у одвојеним одељењима за дечаке и девојчице а у 1/3 у помешаним одељењима. У овом видео запису се налази 6 краћих филмова од којих је први о лицеју уопште, други је о настави у одељењима са девојчицама, трећи је о настави у одељењима са дечацима, четврти је о граду Железногорску, пети је о атомској индустрији у Сибиру, а шести о перспективама за будућност у овом крају. Филм је на руском језику, али иако не знате руски препоручујем вам да га погледате. Видећете једну сјајну школу са изванредним резултатима не само у образовању (учење) већ и у васпитању (понашање). Школа је изванредно опремљена и даје деци максималне услове за рад. Поред материјала о школи можете да погледате и филм о самом граду Железногорску који има око 100.000 становника и, као што сам већ написао, налази се у Краснојарској области у Сибиру. Видећете да се ради о врло напредном граду и уверићете се да прича да се у Русији само у Москви и Петрограду добро живи, а да је све остало јад и беда нетачна. Ево видео записа:
СТАВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Став Руске Православне Цркве према одвојеним мушким и женским одељењима је у принципу позитиван. Занимљиво је то да је у новој Русији вера, то јест православље све мање у колизији са правом науком. Када кажем права наука, онда пре свега мислим на науку која није условљена политиком и "бизнисом". Тако на пример сведоци смо данас како политика и "бизнис" негативно утичу на производњу хране где се из пословних разлога користе политички кругови да би се целом свету наметнула генетски модификована храна. Ту је и пример теорије еволуције која је у колизији са науком, а која се из политичких разлога форсира у великој већини школа које су под утицајем западне цивилизације. Један од примера умешаности политике у науку је и тема са којом се овде бавимо, то јест настава у помешаним или одвојеним одељењима. Дуго време током историје деца су углавном ишла у одвојена одељења. А онда су из политичких разлога без икакве научне подлоге укинута одвојена одељења и деца су натерана да иду у помешана одељења. Ко су били иницијатори тог преврата? Радикални либерали као што су комунисти и феминисткиње који су заговарали не само равноправност него и једнакост мушкараца и жена. Мушкарци и жене јесу равноправни пред Богом и законом, али нису једнаки.
Ево шта познати руски свештеник Илија Шугајев, иначе специјалиста за питања породице, који држи предавања како на телевизији тако и уживо, отац шесторо деце, каже о неправилности заједничке наставе за дечаке и девојчице: "Као прво не узима се у обзир пол детета. Од 50-тих година потпуно су нестале школе са одвојеном наставом за дечаке и девојчице. Сваком психологу и већини родитеља је познато да су у школском узрасту девојчице испред дечака у свом психолошком развоју приближно за 2 године. То је увек било познато и Цркви због чега је и дозвољавала да девојке могу да се венчају од 14-те године, а момци тек од 16-те. У том узрасту млади људи су достизали пуну унутрашњу зрелост и спремност да саздају породицу. На жалост, то се не односи на савремену омладину због силног инфантилизма. На пример, у седмом разреду, као правило, све девојчице већ улазе у прелазни период, а дечаци у већини у њега улазе тек у осмом разреду. Према томе, у школи дечаци 10 година седе са девојчицама које су психолошки просечно 2 године старије. Зато није изненађујуће да је у совјетско време "комсорг" (председник пионира) била девојчица, што је председник одељења била девојчица, што су приликом припрема за различите приредбе девојчице заузимале активнију позицију. Десетогодишње, једанаестогодишње девојчице и дечаци између школских зидова добијају својеврсно животно искуство. То искуство им говори да су дечаци неодговорни, да су глупи и лењи, да им ништа не треба тражити, да све треба саме да раде. Девојчице добијају искуство да руководе дечацима, да им држе лекције, да их опомињу, да се свађају са њима. Девојчице добијају осећај да су више над мушким полом. А момци - супротно. Мушко самољубље говори да тако не треба да буде, али они су реално стварно слабији од девојчица. Као одговор они више дивљају, подмећу ногу, чупају за косу, гађају се, праве се важним, љуте се на девојчице и у знак протеста женској власти избегавају да испуњавају обавезе. Девојчице изгледају дечацима да су увек прве и да су штребери. Све у свему момци добијају потпуно друго животно искуство - искуство бежања од посла, искуство хулиганског протеста. А ако тој слици додамо да су већина учитеља - жене и у складу са тим начин предавања и захтева од ученика - женски, то се пред нама исцртава слика траке (моја примедба: као у фабрици) анти-породичног васпитања. Сви учитељи теоретски хоће да помогну деци да порасту и да изграде у будућности добру породицу, али систем све ради супротно."
ЗАКЉУЧАК
Предлажем да се у Србији отвори јавна расправа о доношењу закона о могућности увођења одвојених мушких и женских одељења са циљем повратка традиционалним улогама мушкараца и жена у друштву, а са крајњим циљем повећања успешности образовања и васпитања деце и њиховог општег здравља, смањивања тенденције распада бракова и смањивања пораста психолошких поремећаја личности. Ово није позив на укидање заједничких одељења, већ позив на повећање избора за родитеље.
При томе би искуства нове Русије у овој области била од непроцењивог значаја.
Read more...
Настављам причу о србској земљи Бојки у Закарпатју. Као што сам већ рекао ради се о временима када су Срби живели тамо под именом Бели Срби као пагани, то јест нису били крштени. Тај део Закарпатја се звао Бела Србија. Поред ње је била и Бела Хрватска где су живели Бели Хрвати који су, такође, били некрштени. Ево мапе Бојке у данашњој Украјини:
Као што видите земља Бојка се налази на тромеђи Љвовске, Ивано-Франкивске и Закарпатске области у западној Украјини. Највећа места у Бојки су Турка и Сколе. На украјинском језику земља Бојка се назива - Бојкившћина.
Успео сам да нађем интернет презентацију која се посвећена народу Бојке и која је веома богата информацијама. Има пуно текстова, видео записа, музике и друго. Презентација је на украјинском језику и за оне који знају руски текстови се углавном могу разумети, а за оне који не знају руски препоручујем да погледају видео записе и послушају музику.
Дакле, ексклузивно о народу Бојке и земљи Бојкившћини: Све о Бојкама
Дијалекат на коме говоре Бојке се мало разликује од стандардног украјинског језика. Тако на пример док се на руском ватра каже "огонь", а на украјинском "вогонь", на дијалекту Бојки каже се као и на србском језику - ватра. Бојки кажу - "запалення ватри", што је на србском - паљење ватре, док се на руском каже "зажигать огонь".
Ево једног видео записа старе украјинске групе "Ватра":
Био сам јуче у Калуги на медицинским прегледима који су потребни да бих предао документа за други статус у Русији. Сада имам први статус РВП - "разрешение на временное проживание", то јест дозвола за боравак на 3 године. Планирам да следеће недеље предам документа за статус - "вид на жительство", то јест - дозвола за стални боравак. Калуга је, иначе, град од око 320.000 становника са доста уских улица.
Време је било променљиво, облачно, прохладно са ветром и са повременим влажним снегом, суснежицом и кишом. Користио сам услуге људи који помажу да брже завршимо те медицинске прегледе. Са мном је и један Шпанац Франциско. Из северних је области средњег дела Шпаније. Преселио се у Русију. Ожењен је Рускињом. Ради у ауто индустрији. Говори руски са шпанским акцентом. Говори брзо и понекад не разумем шта је рекао. Рус који нам помаже га такође често пита да понови шта је рекао. Али добар је Шпанац. Не одустаје. Причамо о разним стварима. О свакодневном животу, о спорту... Рус добро познаје спорт, посебно кошарку. Зна многе наше играче и тренере у Русији.
Када сам завршавао један од медицинских прегледа докторка ме пита зашто сам ја у Русији. Ја јој кажем да сам ту зато што ми се свиђа да ту живим, да сам русофил, да ми је жена Рускиња, да имамо дете. Она ми онда каже да је њен син често у Новом Саду, да воли Србију, људе у Србији, србску кухињу, да говори србски. Ја јој одговарам да је то добро, да су то братски језици. Не може се прекинути веза Србије и Русије. Братски народи ће то заувек остати.
Мало касније док сам чекао резултате прегледа прошетах мало по центру Калуге, па тако свратих до једне повеће пијаце. У централном делу пијаце се налази затворена хала где се продају разни прехрамбени и други производи. У Русији се директно тргује. Продавачице ме зову да пробам њихове производе. Мужчина попробуйте творог! Мужчина попробуйте сало! Продају млечне и месне производе, воће, поврће, хлеб, цвеће и још много што шта. Свеже и сушено воће углавном продају људи са истока. У центру сале се налази огласна табла на којој стоји програм неког калужског позоришта. Код једне бакице купујем теглу са белим печуркама и теглу мешаног поврћа. Весела је атмосфера у тој сали. Мирис и непосредност Великог Истока.
На једној тезги гледам неке чоколаде и питам за цену. Жена која продаје ми каже - Имате акценат? Кажем - Да. Ја сам из Србије. А како се живи у Србији. Па, зависи од човека. Није тако лоше. А ево сад је била девојка која каже да се свугде ван Русије живи боље, каже она незадовољно. Не, то није тачно одговарам. Ја сам живео скоро 9 година у Канади и напустио сам је и преселио се у Русију. Овде ми се више свиђа. Жена сва срећна - Па јој сам рекла да се у Русији не живи лоше. Слажем се да се у Русији не живи лоше. Онда почињем своју стандардну тираду враћања вере у свој народ и државу са циљем разбијања вештачког кроз медије годинама набијаног комплекса да је у Русији све лоше, а на западу све добро. Исто као у Србији. Про-западњаци који појма немају о западу и они који воле своју отаџбину. Купујем чоколаду, поздрављам и одлазим. Испунио сам свој задатак. Жена је срећна јер јој је утврђена вера у своје.
Настављам да проучавам наставу у одвојеним мушким и женским одељењима и почињем детаљно да изучавам унијате и западну Украјину.
Иначе, део територије западне Украјине на крајњем западу према Пољској и Словачкој је некада био познат под именом "Червонная Русь"
или "Црвена Русија", а народ је називан Русинима, а то су уствари Руси
којих има и у србској Војводини. Црвена Русија се налазила и сада се
налази на гео-политички веома осетљивом
простору где је народ вековима био под ударом католика са запада, пре
свега Пољака, Аустријанаца и Мађара. На жалост, део народа је примио
унију са католицима. Грко-католицизам или унијатство је својеврстан
верски компромис при чему је део народа у Црвеној Русији и западној
Украјини признао папу за врховног верског поглавара као и католичке
догмате, а задржао је православни, то јест грчки обред. Унијати су данас
оштро супротстављени Русији. Ја стојим на становишту да не треба
одбацивати западну Украјину пре свега јер тамо има много православних и
да се треба стрпљиво и упорно борити да се народ који није православан
врати својој православној Цркви.
Црвена Русија се састоји из 5 провинција: Галиција (Галичина), Волињ, Подоље, Буковина и Закарпатје.
И даље мислим о Бојки и Белој Србији тамо у Закарпатју. Свиђа ми се назив једне области у западној Украјини - Волињ. О Волињи пева познати украјински музичар Валериј Маренић. Он је један из чувеног "Трија Маренић" у коме су поред њега били и његова бивша жена и њена сестра. Ево једне сјајне песме "Трија Маренић" у извођењу Валерија Маренића:
Почињем да пишем интернет дневник не као скуп есеја и анализа као до сада, већ као прави дневник, наравно са коришћењем могућности додавања фотографија и видео записа. Време је интернета. А уместо одвојених есеја и анализа, они ће сада бити укључени у сам дневник.
Пошто живимо у Калужској области дневници ће носити назив "Калужски".
Улазимо полако у касну јесен. Први снегови су већ пали, али су се брзо и отопили. Температура још није јако ниска, ту је негде од 0 до 5 степени, мада бива и виша као на пример данас. А данас је понедељак нерадни дан, јер је у недељу 4-ог новембра био Дан Народног Јединства, па се данас не ради. А ја сам ионако узео двонедељни одмор.
Лепо нам је овде и мирно у нашем малом градићу Белоусову. Живот средњег дела европске Русије. Кише, вода, оголеле брезове шуме помешане са црногорицом. Волимо и први већи град до Белоусова, наш Обњинск, први наукоград у Русији. Иако много тога има да се купи и у Белоусову, често идемо у набавку у Обњинск.
У последње време се бавим са две ствари: са организовањем наставе у одвојеним мушким и женским одељењима и са Украјином.
Што се тиче наставе у одвојеним мушким и женским одељењима на моје велико изненађење у Русији се дешава повратак тог типа наставе у школе. Нашао сам гомилу литературе доступне у руским књижарама, претражио интернет и нашао много текстова и видео записе. Данас у Русији има око 1500 школа у које су уведена одвојена мушка и женска одељења! Плус неке православне гимназије које су потпуно на пример женске, плус кадетски корпуси (војне школе). Проучио сам и још увек проучавам материјале доктора Владимира Базарног који је један од водећих специјалиста за питања такозваног "гендерног" образовања и васпитања, то јест одвојене наставе у школама. Доктор Базарни се 30-ак година бави проблематиком образовања (учење) и васпитања (понашање) деце. Имао је и своју лабораторију у градићу Сергијевом Посаду (где се, иначе, налази знаменита Троицко-Сергијева лавра). Само да напоменем да су за време царске Русије деца нормално ишла у одвојена мушка и женска одељења. Када су црвени бољшевички бандити предвођени вођом банди Лењином дошли на власт 1917-те године укинули су одвојену наставу и без икакве научне и било које друге осим либералне политичке подлоге прешли на заједничка одељења. Касније је 1943-те године због ратних услова враћена одвојена настава која је опстала до Стаљинове смрти после које је опет враћена заједничка. Падом комунизма 90-тих година одмах су се појавиле школе са одвојеним одељењима, да би током времена, тај тренд почео да јача, а посебно је добио на замаху са појавом људи који су се професионално као озбиљни научници бавили тим типом наставе као што су доктор Базарни, психолози Јерјемејева, Хризман и Куинджи. Жена и ја само постали присталице одвојене наставе јер она има научно и верско (православно) утемељење. До сада сам покренуо ову тему која је готово потпуно непозната за Србе на неколико дискусионих група са циљем да упознам људе са дешавањима у новој Русији. Сада намеравам да напишем један озбиљнији есеј који бих пробао да понудим неки познатијим националним интернет гласилима са коначним циљем да се у Србији покрене јавна расправа о одвојеној настави, а затим донесе и одговарајући закон који би омогућио да се и у Србији оснивају одвојена одељења чиме би родитељи имали већи избор. Касније ћу се вратити на тему одвојене наставе, а сада мало о мојим мислима о Украјини.
Хор једне средње школе из града Ивано-Франкивска пева познату украјинску народну песму "Ой, у гаю, при Дунаю":
Давно сам читао о томе да су Срби некада живели у Закарпатју на територији која се звала Бојка одакле су се преселили у Србију. С времена на време се враћам на ту тему и то је било и ових дана после избора у Украјини. Такође сам својевремено читао и да је деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, добио земљу од угарског краља Жигмунда око града Мукачева у данашњој западној Украјини.
Србска земља Бојка у западној Украјини! А тамо данас има много унијата или грко-католика, то јест народа који је после Брестске уније 1596-те године признао врховну црквену власт папе и католичке догмате уз то да се задрже православни обреди. Они то сматрају хришћанским јединством. Одавно сам чуо за грко-католике то јест унијате, а сећам се да сам први и једини пут до сада имао контакт са њима док сам живео у Торонту у Канади. Једно време сам становао у крају око "Хај" парка у коме живи доста источно-Европљана, а највише Украјинаца, па затим Руса, Пољака, Срба и других. Мени се допао тај крај зато што је имало у њему те словенске атмосфере, словенских радњи, понајвише украјинских и пољских. И сећам се улазим ја тако једном у једну украјинску књижару, врло лепо и богато опремљену, разгледам шта има од књига, црквених предмета и лепе украјинске народне одеће и кућевних предмета. И видим тако на ормару иза пулта иконе. Личе ми на православне. И питам старијег човека који је ту радио да ли су иконе православне, кад он скоро поче да виче: "Један Бог! Један Бог!". Гледам га и мислим се мало изненађено шта му би. Аха, значи то су грко-католици, то јест унијати.
Пре две године када сам ишао за Србију возом из Русије ишли смо преко западне Украјине. Сећам се лепе брдовите земље, а посебно Карпата које сам, на жалост, само мало видео ујутро јер смо кроз тај крај ишли ноћу. Када смо се враћали Карпате опет нисмо видели, али смо пролазили кроз друге делове западне Украјине. Сећам да су на станицама возу прилазиле жене Украјинке које су продавале разну храну, варенике и тако даље. Плаћало се у рубљама. Прошли смо кроз Љвов и Тернопиљ. Љвов је центар унијатсва, упориште украјинских националиста. Ту се воз зауставио и ја сам у паузи изашао на перон да се мало прошетам у црвеној мајици са кратким рукавима на којој је белим словима писало "Россия". Сећам се погледа људи који су се окретали да виде који се то "Москаљ" тако шета по љвовској железничкој станици. Иначе, "Москаљ" је погрдан назив за Русе у западној Украјини.
Западна Украјина. Србска земља Бојка. По записима чувеног византијског цара Константина VII Порфирогенита тамо се некад налазио крај који се звао Бела Србија. Тамо је била и Бела Хрватска. Сматра се да се већина Срба одселила из Беле Србије и Бојке на Балкан. То је једна од теорија. Неки етнолози сматрају да је дијалекат на коме говоре данашње Бојке веома сличан србском језику. Такође сматрају да има доста сличности и у народним обичајима. Ево погледајте овај видео запис:
Како влада Грчке попуњава државни буџет на рачун рата у Сирији?
Не треба ни да говоримо о томе у каквим економским проблемима се налази Грчка. Иако вођство те земље упорно тражи путеве изласка из кризе, опоравак се још не назире. У таквим околностима грчка влада очајнички покушава да на све могуће начине бар краткорочно попуни буџет. Ради тога Атина се не либи од било чега, па чак ни од тога да зарађује на крвопролићу које је у току у Сирији. Из неког разлога, наша јавност о томе није адекватно обавештена.
ЕЛЕКТРОНСКИ РАТ
На територији НАТО морнаричке базе у заливу Суда, на грчком острву Крит, крајем августа почео је да ради нови амерички систем електронског извиђања и прислушкивања – који делује спрегнуто са аналогним британским војним постројењем, које се налази у зони војне базе те земље на Кипру – као и са сличном електронском опремом на бродовима флоте САД лоцираним у источном Средоземљу.
Нови амерички електронски центар на Криту знатно повећава могућност читавог тог сложеног комплекса. Омогућава не само целовиту размену обавештајних података са командом НАТО-а, у вези са ситуацијом у Сирији и Либану, већ и достављање преко турских обавештајних служби релевантних информација сиријским „устаницима“.
Поред реченог, у грчку војну болницу у Солуну, од јула ове године, на лечење се перманентно шаљу рањени припадници тзв. Ослободилачке сиријске армије, који су – како тврде поједини лекари поменутог медицинског центра – најамници углавном пореклом из Либије а не Сиријци. Неки од њих су већ били на лечењу у Грчкој крајем 2011. године, пошто је окончан рат у Либији.
Из Сирије у Грчку, и обрнуто, рањени бојовници из редова сиријских побуњеничких снага, стижу преко Турске. Грчка и Турска су привремено, из интересних побуда, заборавиле на међусобне територијалне спорове. У вези са описаним пословима, све дипломатске формалности као и регулисање финансијских питања, на себе је преузео амерички конзулат у Солуну.
ОБУКА НАЈАМНИКА
У све је директно укључен и грчки војни врх. У јавност је већ процурео податак да се по личном налогу новог начелника генералштаба грчких оружаних снага, генерала Гиниса Константиноса, у базама специјалних снага Грчке, на острву Крит и у околини града Киликиса (Егејска Македонија), већ неко време континуирано спроводи обука грађана држава Севере Африке и Блиског Истока.
Поред грчких инструктора у процес специјалне обуке укључене су и њихове колеге из САД, Велике Британије и Катара. Тежиште обуке ставља се на изучавање метода вођења ратних дејстава у градским условима, као и на припрему за употребу експлозивних средстава. После окончања обуке већина новопечених специјалаца бива послато у Сирију.
Разуме се да све набројане „услуге“ грчки естаблишмент не чини бесплатно. Рат у Сирији се обилато финансира од стране влада САД, Француске и читавог низа држава Блиског Истока (с тим што гро средстава који стижу из тог региона даје Саудијска Арабија). А када је неко спреман да обилато плаћа, увек се нађу они који су спремни да ураде било шта како би зарадили.
ИЛУЗОРНА КОРИСТ
Грчка влада настоји да се и на описани начин избори са буџетским дефицитом, занемарујући све хуманистичке принципе и норме међународног права. Од тога грчки народ, који свакако није крив за оно што иза његових леђа ради његова влада, неће имати дугорочну користи. Тешки проблеми морају да се решавају дубинским, структуралним реформама, док се описаним непринципијелним поступцима само привремено постиже неки ефекат. Но, они који су гурнули Грчку у проблеме у којима се сада налази, о томе не мисле. Њима и требају упропашћене државе које се грчевито боре да избегну банкрот, и које ће ради тога послушно извршавати њихове налоге. О томе и ми морамо добро да размислимо пре него што буде касно. За то имамо инспиративну прилику док посматрамо како наше унесрећене балканске комшије, ради малих буџетских дотација које им истински неће помоћи, доприносе несрећи сиријског народа.
У специјалној емисији посвећеној јувеналном праву на каналу "Комсомолске правде" познати руски психолог Ирина Медведева говори о једном од многих случајева примене јувеналног права у Европској Унији. Ради се о случају из Данске. Једна Рускиња је отишла да живи у Данску у Копенхаген. Тамо се удала за Данца. Добили су сина када је њој било 43 године и били су срећни. Када је дечак напунио 4 године они су одлучили да га дају у дечји вртић. Међутим, убрзо после тога дански социјални радници су узели дете и пребацили га у специјални дом. На питање мајке у чему је проблем, дански социјални радници су рекли да је дечак сувише зрео за 4 године, то јест да је над њим било извршено насиље. Рускиња је питала да јој наведу пример јер није разумела о чему се ради. Они су јој рекли да дечак на пример уме да издува нос, а да је то пример насиља, то јест да га је неко научио да то уме да ради у том узрасту. Такође, други пример који наводи Ирина Медведева а који је сама видела на западу је да вам западни социјални радници могу замерити што ваше дете уме да користи ношу. Она каже да је лично у дечјим вртићима на западу видела децу од 5-6 година која ходају наоколо у "Памперс" пеленама јер их нико није учио да користе ношу. Даље Ирина Медведева говори о томе да она лично зна ту Рускињу која је живела у Данској и да јој је она рекла да су примери преступа били и то да је дечак знао да држи врата другима када излазе и да је знао сувише много стихова напамет. Пошто је дечак био навикао да увече заспи са мајком, а мајка није била са њим, он је плакао, па су је Данци звали да долази увече јер они нису могли га успавају. У једном тренутку после око 4 месеца преваспитавања детета од стране Данаца, дечак је увече рекао мајци да је он схватио да више неће живети заједно у овом животу и да ће се највероватније срести на небу. На крају крајева дечака су силовали у том дому и уз помоћ других Руса у Данској та Рускиња је успела да извади дете из тог пакла и да побегне назад у Русији у Архангелску област.
Хоћу да кажем и то да се у Русији покушава да се донесе закон о јувеналом праву по угледу на западни и да је један облик тог закона већ на снази, али да коначни закон још није донет јер је у току већ дуга јавна расправа. У свему томе јувенално право има јако много противника и ова емисија је један пример тог отпора. Руска Православна Црква се такође противи том закону. Ствар је у томе да треба да постоји закон који ће штитити децу од разних немилих ситуација, али је неопходно да се спрече злоупотребе закона као на пример да број "откривених случајева" буде сразмеран новчаним приходима организација које се баве спровођењем јувелног права или да на пример дође социјални радник и да каже да треба узети дете од родитеља зато што у фрижидеру нема сока од поморанџе, то јест да дете не узима довољно витамина.
Позивам све Србе да одбаце пут ка Европској Унији и европску изопачену идеологију и да се врате нормалним вредностима.
Социјална мисија Руске Православне Цркве се наставља и појачава. Ево приче о православној болници "Светитеља Алексија митрополита Московског" и о "Свето-Димитријевској" школи за милосрдне сестре у Москви.
Ево и једног мало другачијег погледа на случај "Пуси Рајот" и то из саме
Русије. Петак када је донета пресуда "Пуси Рајоту" је историјски дан не само за Русију
већ и за цео свет. То је дан када је нова Русија показала себе свету
као КОНЗЕРВАТИВНУ ДРЖАВУ! Судило се за напад на савез државе и Цркве! За
оне који не прате детаљно догађаје у Русији да кажем да се у Русији
постепено спроводи политика која се ослања на византијске узоре, а то је
управо савезништво државе и Цркве, а што је оличено у двоглавом орлу.
Главни представници те политике са стране Цркве су руски патријарх Кирил
и старешина Сретењског манастира у Москви Архимандрит Тихон (Шевкунов)
за кога се сматра да је Путинов духовник. Наравно ради се о мекшој
верзији конзервативизма заснованој на вери у односу на рецимо Иран или
Саудијску Арабију, али је ово први пут да једна већински хришћанска
земља отворено стаје у одбрану хришћанских вредности за разлику од опште
тенденције либерализације у другим хришћанским земљама.
Дакле, у већини других номинално хришћанских земаља, хришћанство се мање
или више отворено напада, унижава и одступа пред све радикалнијим
либерализмом, али ево - нова Русија објављује свету да конзервативизам
није умро, већ напротив - да се он подиже и да ће Русија стајати раме уз
раме са оним земљама у којима традиционалне религије имају важну улогу у
друштву. При томе је важно и то да је јасно речено да ће не само
православље, већ и све друге религије у Русији такође бити заштићене а
што је један од основних принципа евроазијства - омогућавање народима
који буду у Евроазијском Савезу да се развијају у оквирима своје
традиције (укључујући и религију), а не да буду мање или више отворено
приморавани да се глобализују и да се одричу своје традиције зарад
примања догмата мора (атлантизам, либерализам, парламентаризам,
капитализам).
Наравно, сада када је донесена пресуда и када је свим народима света
објављено да Русија креће путем конзервативизма и да се неће остварити
прогнозе Френсиса Фукујаме о крају историје, руска држава и Црква ће
одиграти прагматично и ублажиће казну девојкама из групе "Пуси Рајот" да
не би остале мета острвљених либерала. Велика битка је на сцени - битка
копна (Евроазије, Русије и савезника) против мора (Атлантиде, запада).
Русија иде евроазијским путем, путем копна и потпуно је спремна за све
видове рата. Тако на пример мало људи зна да се још зимус на улицама
Москве појавио човек са маском на лицу слично као девојке из групе "Пуси Рајот"
који је реметио митинге руске несистемске опозиције и који се
представљао као независни новинар "Дик Рајот" (Dick Riot против Pussy
Riot-а). Он је то мајсторски и са много стила радио уносећи пометњу и
смутњу у редове противника Путина и нове Русије. Претпостављам да се
радило о добро обученом кадру ФСБ-а. Дакле, Русија је спремна и копно се
успешно брани.
На жалост многи Срби су оковани западним менталним ланцима, то јест размишљају на
западни начин па им неке ствари око Русије нису јасне. Ослободите се Европе у себи и
ослободићете се европских окова на рукама. Запамтите - Владимир
Владимировић Путин је ЕВРОАЗИЈАЦ! Евроазијство је идеологија РАЗЛИЧИТА
од европске, атлантистичке. УСТАЛО ЈЕ ВЕЛИКО БЕЛО КОНЗЕРВАТИВНО ЧУДО!
Тако брзо се подигла Русија. За само 10-ак година. Како је писао
француски Евроазијац Жан Парвулско Путин је члан реда поларника (северни
пол као непокретна, стабилна тачка око које све све врти, а чији је симбол свастика или
јарга, поларна звезда). У делу Путина ТОРЖЕСТВУЈЕ СИЛА КОПНА, СИЛА
СРЕДИШЊЕ ЗЕМЉЕ, "ХАРТЛЕНДА" (по Макиндеру). У дело Путина уливају се
дела великих владара копна од Ксеркса, Џингис Кана, преко Ивана Грозног,
Александра Невског, Светог Николаја Другог Романова до условно Стаљина.
Стани и слушај ХУК КОПНА! Слушај глас ВЕЛИКЕ СКИТИЈЕ!
Пре недељу дана смо били у граду Тули. Претпоставља се да назив града потиче из далеке древности као сећање на главни град митске Хипербореје који се такође звао Тула.
Јуче сам био са својим кумом из Србије и његовим другом у Оптиној Пустињи. Завршавамо посету, излазимо из манастира, кад са леве стране од улаза мој кум примети групу људи окупљену око - великосхимника који је изашао да одговора људима на питања. У току је обнова старчества у Оптиној Пустињи. У току је велика обнова Русије, Трећег Рима.
Недавно се у Русији десио инцидент - напад на Руску Православну Цркву и
на Владимира Путина у исто време. Цео догађај је направљен тако да Руска
Православна Црква и Владимир Путин буду доведени у контекст.
Феминистичка панк група „Пуси Рајот” („Pussy Riot”) коју чини неколико
младих девојака Рускиња, од раније познатих по својим провокативним
наступима, упала је ни мање ни више него у највећу цркву у Русији - храм
Христа Спаситеља у Москви, муњевито се пресвукла, попела испред двери и
извела богохулни „перформанс”. Ово што ћете сада видети је снимак
њиховог богохулства са касније наснимљеном музиком:
Девојке у „песми”, између осталог, позивају Богородицу да протера Путина.
Шта се десило после тога? Девојке су ухапшене и сада се налазе у
затвору. Судиће им се за хулиганство. Цела прича је изазвала повелику
буру у јавности. Има оних који су за то да се девојке казне, а има и
оних који су за то да се девојке ослободе.
Позивам све, без обзира да ли разумеју руски језик или не, да погледају
подужу емисију о овом напади „Пуси Рајот” на РПЦ и Путина:
Можете да премотавате напред и назад како вам се свиђа. Емисија је јако
добра и у њој се, поред разговора са гостима у студију показују и снимци
које су снимиле камере у самом храму Христа Спаситеља. Ту су, такође, и
интервјуи са чланицама групе „Пуси Рајот” који су јако занимљиви. Младе
девојке, а тако „образоване” у свом злодејанију. Посебно обратите пажњу
на Надежду Толоконикову која има „перманент резидент” статус у Канади и
која спада у најрадикалније чланице ове феминистичке групе. Она је
раније већ учествовала у „уметничком перфомансу” са групом људи која је
гола приредила оргије у једном музеју и то у деветом месецу трудноће.
Погледајте филм и видећете ко све живи у данашњој Русији и чиме се све бави.
После неког времена православни верници су скупили у великом броју на
митинзима у подршку заштите руских православних цркава од хулиганства.
Зло семе давно посејано у Русији, још за време Петра Великог, који је
први почео прогањање Руске Православне Цркве, а које је доживело свој
црни процват за време владавине бољшевика, није још изгубило све своје
снаге. Још има оних који циљају Руску Православну Цркву, а сада са њом и
Владимира Путина. Јако их боли сагласије руске државе и цркве.
Овај случај уопште није безопасан како се чини на први поглед.
1) Ако девојке не буду кажњене, овакав напад на православну цркву и на
Путина је охрабрење за радикалне покрете да ураде слично или да појачају
нападе.
2) Ако девојке буду кажњене, онда опет има оних који ће да кажу - а
инквизиција, иживљавају се на младим девојкама које су се нашалиле.
Ситуација није баш тако једноставна.
У суштини треба појачати заштиту православних цркава у Русији. Има у
Русији много оних којима се не свиђа тесна сарадња цркве и државе.
Црвена банда је и даље јака у Русији. Сада је у опозицији, али је
најјача од свих опозиционих партија. Такође има пуно некаквих
про-левичарских слободних стрелаца који лако могу да предузму опасније
акције.
