Анти-Европа: Мирослав Полрајх - "Али ми Чеси немамо пара"

"Мирослав Полрајх

ЕВРОПСКА УНИЈА И НЕМАЧКИ УТИЦАЈ
У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

Проучавајући америчку спољну политику схватио сам да је никад нећу разумети, будући да је непредвидива. Као Чех чији је деда Немац, и као Европљанин, морао сам се бавити и немачком спољном политиком. И мада је не познајем одвише, чини ми се да је разумем. Но Чешка је одувек била део Запада, нарочито као демократска држава између два рата, кад су је окруживале Пољска Пилсудскога, Хортијева Мађарска и Хитлерова Немачка. Онда су у Минхену, 1938, Британија, Француска, Италија и Немачка одлучиле да један њен део, Судетску област, доделе Немачкој.

Данас Чехословачке више нема: подељена је на Чешку у којој живи 10 милиона Чеха и Словачку, у којој живи пет милиона Словака. Усто, на југу Словачке живи око 600.000 Мађара и 400.000 Цигана. Подела је била мирна, и непотребна. Да је одржан референдум, бар 70 посто Словака и исто толико Чеха изјаснило би се за живот у заједничкој држави. Но ипак су се раздвојили – због медија који су, још 1992, били у рукама Немаца. У мојој земљи постоји само један велики лист који би се могао назвати независним. Остале контролишу немачки интереси, било власништвом које је 90 посто немачко, било рекламама. Ваља се подсетити да новине живе од реклама и да огромне делове наше привреде данас контролишу стране корпорације. Тако су се одједном појавили бројни написи како је време да се раздвајамо, иначе ће бити рата – као што знате, новине се најбоље продају када подгревају тензију. Но чешки премијер Клаус и словачко руководство су се нагодили да се земља подели мирно. Кризе није било – Словаци су хтели самосталност, а од Чеха нико у томе није видео проблем. Чак се сматрало да ће нам без сиромашне Словачке бити боље. Проблема није било, сарађивали смо и остали пријатељи.

Чешка је данас у транзицији, што значи да се све приватизује. Али ми Чеси немамо пара. Значи, неко са стране мора да покупује све што је припадало држави. И ту се јављају Немци – наши најближи и најбогатији суседи, данас власници наших предузећа, медија, безмало свега. Нисмо очекивали да ће нам се тако нешто догодити у нашој, сувереној држави. Зато данас имамо и нову идеологију. Наш председник Хавел, заступник те идеологије, каже: “Коме су националност, нација, и суверенитет уопште битни? То су појмови из прошлости. Ми живимо у савременом свету. Важне су личне прилике, људска права и слободе. То све нема везе с националношћу”. Чешком данас владају социјалдемократи, који би, за разлику од комуниста, ваљало да поштује разлике. Но, пошто је иста партија на власти и у Немачкој, сви говоре о интернационализму, код нас преточеном у причу да треба пратити Немачку. Ваља, кажу, бити уз Немце, будући да нација није битна, нити сувернитет, пошто су се њега сви делимично одрекли у корист НАТО-а и Европске Уније.

Но појавило се нешто ново у свим источноевропским земљама – регионализам – такође противан идеји националне државе. Наводно, ни Праг ни Варшава нису битни. Поменуо сам Варшаву јер Немцима ни Мађарска ни Словачка ни Чешка не значе много. Важна им је једино Пољска, будући да има 42 милиона становника. Због тога очекујем коначну деобу Пољске посредством идеологије регионализма. То ће бити пета подела у њеној историји јер, наводно, целина нема значаја. Битне су регије, пошто је преко њих лакше контролисати пољско национално осећање. Тако видим ситуацију у Источној Европи. Многе регије су већ боље повезане са Европском Унијом него са својим престоницама.

...

Мирослав Полрајх (Miroslav Polreich) је доктор права. Као чехословачки дипломата био члан Мисије при УН. Отпуштен из службе по совјетском упаду у Чехословачку 1968, поново враћен у њу 1990. До 1992. био чешки амбасадор при ОЕБС-у. Аутор бројних стручних чланака на теме којима се бави и у овом говору."