Анти-Европа: Француска револуција и масонерија као основе модерне Европе

Ево једног занимљивог текста са интернета о француској револуцији и масонерији као коментар на књигу "Апотеоза сна" од Максимилијана Волошина:

"ТАЈНА ОСВЕТА ПО ВОЛОШИНУ

“Потпуно прихватајући опште прихваћено излагање економских, социјалних и психолошких разлога који су припремали велику револуцију, не можемо да не признамо да код терора, који се, по својој суштини, јавља као израз идеје праведности и освете, постоји друкчија генеалогија од оне коју нам обично предлажу као генеалогију Француске револуције. Постоји читава књижевност, мрачна и мало позната, о освети темплара.

Двадесет први јануар 1793. године, налази се у нераскидивој вези са 18. мартом 1314. године – даном када је спаљен Велики мајстор реда темплара, Јаков Моле.

Шест година пре тога, у ноћи од 12. и 13. новембра 1307. године, завером свих држава Европе коју су иницирали француски краљ Филип Лепи и папа Климент Пети, учињен је један од најграндиознијих cups d’Etat, за који Европа зна.

Угашен је силни темпларски ред, тајно друштво које је у својим рукама држало целокупно богатство и сву власт тадашње Европе и припремало огромни религиозни и социјални преврат у европском човечанству.

Шест година трајао је процес на којем су темплари оптужени за црну магију, врачарство и сатанизам, и 18. марта 1314. године, Велики мајстор Јаков Моле спаљен је, на тихој ватри, на оном истом месту Pont-Neuf, где сада стоји биста Анрија Четвртог.

Горео је неколико сати, позивајући папу и краља да се суоче са њим на суду Божијем те исте године.

Папа је умро после 40 дана, а тело његово изгорело је када се опучио свећњак док је стајао у цркви, Краљ Француске Филип Лепи умро је после годину дана. Темпларски ред, који је основао Иг де Пајен, као земаљско оваплоћење небеског реда “Светог грала”, био је чувар езотеричног хришћанства, и има разлога да се претпостави да је припремао огромно религиозно-социјално преуређење средњевековног света.

Пред погубљење, Јаков Моле је основао четири велике Масонске ложе: у Напуљу источну, у Единбургу западну, у Стокхолму северну а у Паризу јужну.

Следећег дана после његовог спаљивања Chevalier Aumont и седам темплара, у оделима зидара, прикупили су са поштовањем пепео са његове ломаче.

Тако је рођено, по предању, тајно друштво франк-масона, које је касније, Великој Револуцији пренело своју девизу: Liberte, Egalite, Fraternite.

Да би својој тајни велике освете дозволили приступ само људима у потпуности достојним поверења, нео-темплари су оформили обичне франк-масонске ложе под именом светог Јована и светог Андреја. Те ложе су биле доступне маси. Тек међу њима бирани су они прави масони, који су могли да буду упознати са истинским учешћем у завери; они су припадали – не ложи, већ храму, а храмова је било четири у градовима које је одредио Јаков Моле.

Њихова власт и утицај у последњим годинама осамнаестог века били су огромни. Из масонских ложа произашли су сви челници Велике Револуције.

Када је Волтер, у последњим годинама свог живота (1778) примљен у масоне, међу члановима ложе Девет сестара, коју је основао Леландом, и у коју су га иницирали Франклин и историчар Курт де Жебелен, већ су били: Бали, Дантон, Гара, Брисо, Камиј Демулен, Шамфор, Петион, Кондорсе и Дом Герл.

‘Револуција је почела заузећем Бастиље зато што је Бастиља била тамница Јакова Молеа. Авињон је био центар револуционарних зверстава зато што је припадао папи и зато што је тамо чуван пепео великог мајстора. Све статуе краљева биле су порушене да би уништили статуу Анрија Четвртог која је стајала на месту погубљења Јакова Молеа. На том месту темплари су намеравали да подигну Дива који се ногама ослања на круну и тијару.’

У истој кући, у улици Платрије, у којој је умро Жан Жак Русо, завереници који су се од времена погубљења Јакова Молеа заклели да сруше државно уређење старе Европе, основали су своју ложу. Та ложа је постала центар револуционарног покрета и један од принчева краљевске крви на том месту се заклео да ће се осветити наследницима Филипа Лепог на гробу Јакова Молеа.

Записи темпларског реда сведоче о томе да је већ Регент био Велики мајстор тог тајног друштва и да су његови претходници били херцог де Мен, принчеви Бурбон-Конде и херцог Kosse Brissac. Последњи мајстор је био Филип Орлеански који је прихватио име Егалите: заклетва темплара на освету над Бурбонима није му дозвољавала да влада над орденом, чувајући властито име. Темпларима је било потребно смакнуће краљева. Када је национална скупштина пред страхом од грађанског рата свргла краља са престола и одредила му кућни притвор у Луксембуршком дворцу, још тајнија и моћнија одлучила је друкчије. Резиденција збаченог краља морала је да буде тамница, и то ниједна друга до стари темпларски дворац који је, још, тврдо стајао са свим својим кулама и пушкарницама, очекујући царског узника.

Јакобинизам је имао своје име много пре него што су главари завере изабрали стару цркву монаха јакобита за своје окупљање. Њихово име произилази из имена Јакова – судбинског имена за све револуције. Старе пустахије Француске које су формирале жакерију, такође потичу од тог имена и тако су их и називали – “Јакови”.

Филозофа, чије су судбинске речи припремали нове жекерије називали су “Жан-Жаком”, а тајни покретачи револуције заклињали су се да поломе трон и олтар на гробници Јакова Молеа.

У тим местима, где су на зидовима цркава и здања темплара урезали своје тајне знакове и символе – страшне “знакове Риба”, у време револуције са незадрживом силином одигравала су се крвава безумља.

У време септембарских покоља некакав тајанствени старац огромног раста, са дугом брадом, појављивао се свуда где су убијали свештенике.

“Ево вам за албигојце”, клицао је он. “Ево вам за Темпларе! Ево вам за Вартоломејску ноћ! За севанске побуњенике!”

Он је секао и десно и лево, и сав је био улепљен крвљу од главе до пете. Са његове браде капала је крв и он се громко клео да ће је у потпуности опрати крвљу.

Био је то онај исти човек који је предложио m-ell Sombrej да испије чашу крви “у име народа”.

После погубљења Луја Шеснаестог, тај исти вечни жид крви и освете подигао се на гиљотину, умочио обе руке у краљевску крв и шкропио народ, кличући: “Народе француски! Крстим те у име Јакова и Слободе!”

(ТЕМПЛАРИ. Чланови витешко калуђерског реда, који је у Јерусалиму основао бургундски витез Иг де Пајен, после првог крсташког похода (око 1118.) Папа Климент Дванаести га је укинуо, уз помоћ француског краља Филипа лепог, 1312. године.

ЈАКОВ МОЛЕ. Последњи велики мајстор Темплара, спаљен је на ломачи као вештац.

БЕНЏАМИН ФРАНКЛИН (1706-1790), амерички писац просветитељ, државник и научник. Од 1776-1785 амерички посланик у Паризу.

РЕВОЛУЦИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА. Цитат из књиге “Гробница или кратка тајна историја древних савремених посвећеника, темплара, франк-масона и илумината” Шарла Луја Каде-Гискура (1769-1821) Париз 1797.

РЕГЕНТ ФИЛИП, херцог Орлеански регент Француске (1715-1723)

ФИЛИП ОРЛЕАНСКИ, Луј Франсоа Жозе, члан краљевске породице за време револуције узео име “Филип Егалите”. Иако члан краљевске породице у Конвенту је гласао за погубљење Луја Шеснаестог. Гиљотиниран је за време терора.

ЖАКЕРИЈА је име неколико сељачких устанака у Француској четрнаестог века, од имена “Жак” како су, презриво називали сељаке. Најкрупнији међу њима је онај из 1358.

ЗНАКОВИ РИБА. У астролошкој симболици рибе су симбол мучеништва. По Волошиновом тумачењу риба је уз то, и “симбол тајне освете”.

СЕПТЕМБАРСКИ ПОКОЉ је трајао од 2. до 4. септембра. Побијено је више од 1000 људи, од којих 202 католичка свештеника.

АЛБИГОЈЦИ су Катари или Албижани, манихејска јеретичка секта која се раширила по југу Француске око града Албе, у дванаестом веку. Године 1209. Папа Иноћентије Трећи је против ње иницирао крсташки поход који је довео до пораза Албижана и разорења југа Француске.

ДА ИСПИЈЕ ЧАШУ КРВИ. Подаци из дела француских историчара Л. Блана и Ж. Л. Комба.

НАРОДЕ ФРАНЦУСКИ! Цитат из “Историје магије” Елифаса Левија, француског опата, највећeг окултисте деветнаестог века.)

Максимилијан Волошин, Апотеоза сна, стр 293-296, СКЦ, Београд 1999.

Темплари су како видимо били људи будућности, људи који су најављивали Ново доба. Волошин је вероватно у праву када каже да би они да их нису уништили започели револуционарне промене католичког средњевековног друштва. Последњи вођа Темплара је по масонској легенди оснивач масонерије, а она је како знамо прокламовала начела модерне демократије, толеранције, капитализма и светског поретка секуларних друштава. Темплари су били међународна организација (нешто као Организација европске безбедности) која је имала наднационални карактер. Са другим витешким редовима који су имали сличну интернационалну структуру и професионални састав представљају претечу NАТО-а. Он је била прва транснационална корпорација и светска банкарска мрежа (ако не рачунамо папство унутар кога је функционисала). Они су вршили трансфер новца широм континента, али и са Блиског истока. Исто тако су били прва међународна банка која је давала кредите по зеленашким каматама. Осим свега тога католичка ДБ у лику инквизитора им је на монтираном (дали?) процесу доказала бављење магијом и хомосексуализам. А и то их чини весницима Новог века."

А на следећој адреси можете наћи текст "Париска масонерија, ложа "Девет сестара" и француско просветитељство" који је написао Р. Вилијам Вајсбергер, масон 32-ог степена:

Париска масонерија, ложа "Девет сестара" и француско просветитељство

А овде можете прочитати како је просветитељство крчило себи пут ка новој, модерној Европи ка којој тежи и део Срба:

Висока Србија: Истина о француској револуцији