Промене на мом интернет дневнику - заокрет ка интимној историји. Дневници.

Одлучио сам да мало променим стил писања на овом мом интернет дневнику. До сада је то, углавном, било изношење политичких и идеолошких ставова кроз цитирање разних материјала или кроз директно изражавање личног мишљења. Међутим, сада осећам потребу да више пишем о интимним стварима и да кроз њих изразим свој поглед на свет. То изражавање интимних ствари је у складу са мојим великим занимањем за такозвану интимну историју човечанства о којој се доста пише у задње време. Интимна историја човечанства је за мене, заправо, права историја човечанства. Нема ту много хронолошког бележења догађаја и често сувопарних анализа тих догађа са тачке гледишта тренутно владајуће идеологије у свету, већ се тежиште ставља на начин живота обичних људи и евентуалне психолошке и социолошке анализе. То ме веома занима и на такав приступ сам први пут наишао у књигама издавачке куће "Клио" из Београда.

Промена која следи на мом интернет дневнику ће више личити на писање класичног дневника. Можда је томе допринело и моје данашње читање књиге "Дневници из Шпандауа" Алберта Шпера. Иначе, Алберт Шпер је био министар за наоружање за време Трећег Рајха и један од главних архитеката у то време. Био је осуђен на двадесет година затвора које је провео у затвору "Шпандау" у Берлину. У затвору је водио дневник од кога је касније настала књига. У књизи се налазе веома занимљиве белешке о самом писцу Алберту Шперу, као и о људима који су били у затвору "Шпандау" са њим у то време, као што су Рудолф Хес, Валтер Функ, Ерих Редер, Балдур Фон Ширах, Констанин Фон Нојрат и Карл Дениц.

Дакле, одмах почињем са новим стилом писања.

Да, веома волим да читам књиге. Док сам био млађи доста сам читао белетристику, међутим већ дуже време уназад веома ретко читам белетристику. Углавном читам, да се тако изразим, документаристичко штиво у најширем значењу те речи. При томе, читам по неколико књига одједном, јер ме занимају разне ствари којих има много, тако да ми не одговара стил читања једна по једна књига. Тај стил читања по неколико књига одједном сам тако развио да је то сада природан стил читања за мене.

Књига "Дневници из Шпандауа" је заиста необична књига где човек може да сазна разне занимљиве детаље из живота људи који су у мањој или већој мери били део владајућег апарата Трећег Рајха, али и не само из њихових живота, већ и кратке епизоде из живота и понашања затворских стражара, официра и других људи који су били у вези са њима. То је управо једна другачија слика историје од оне стереотипне, хронолошке. То је управо једна интимна историја.

Током прошле недеље сам мало проучавао садржаје на званичној интернет презентацији британског института "Тависток" о коме је Американац Др. Џон Колман писао као о институцији која стоји у позадини психолошко-социјалног инжењеринга модерног света на основама бихејвиористичке психологије. Једна веза са званичне интернет презентације института "Тависток" ме је одвела на једну другу интернет презентацију одакле сам скинуо доста веома занимљивих материјала везаних за рад у институту. Мало ћу да проучим те материјале, па ћу онда да објавим своја запажања у вези њих.

Што се тиче занимљивих дневика, препоручио бих дневнике великог немачког мислиоца, ратника и анарха Ернста Јингера, које је овај водио за време Другог светског рата у Паризу, као и на источном фронту.

Иначе, позивам оне којима је стало да очувања србског језика да уместо речи "блог" користе реч "интернет дневник", а уместо речи "сајт" реч "интернет презентација".

Овом приликом желим и да скренем пажњу на две лепе словенске речи на које сам наишао у једном писму владике Лукијана Мушицког из књиге "Против Вука" коју је приредио Мирослав Јовановић, а то су реч "велесилије" уместо речи "енергија" и реч "благогласије" уместо речи "хармонија".