Тајна руске душе: Руси верују у биће

"Душу народа најлакше је појмити ако се обратимо његовим бајкама, ономе што сваки "поседник" људске душе упија с мајчиним млеком. У руским бајкама често срећемо јунака који годинама седи на пећи и нешто чека. Иља Муромец - јунак руских биљина - тридесет и три године је преседео код своје куће а затим је устао и победио непријатеље. У бајкама Иван-глупан увек седи, спава и чека прилику. И прилика се обавезно указује. Тада се показује да је Иван много успешнији од своје паметније и радљивије браће. То исто видимо и у књижевности. Парадигматичан лик Руса у књижевности је - Иља Иљич Обломов. Он је такође заокупљен ишчекивањем и самим тим је супротстављен руском Немцу - Штолцу. У Толстојевом "Рату и миру" руски војсковођа Кутузов у бици на Бородину такође чека док Наполеон активно делује. Он чека тренутак када се ствар може решити једнократним снажним подухватом.

Код јунака руских бајки, биљина и књижевности испољава се значајна црта руске душе - неповерење према рационалности, мишљењу и понашању које се састоји у континуираном поступању према унапред задатим правилима. У дубини душе Руси не верују да ће систематична рационална деловања донети бољи резултат него ли повољна прилика или једнократни напор снага. За руску душу је истинит следећи суд: вероватноћа да ће планирани резултат бити постигнут уз помоћ рационално организоване доследности у поступању није већа од вероватноће да тај или слични резултат може бити постигнут и без такве унапред планиране доследности поступака: само по себи или једнократним напором снага. То значи да Руси не верују до краја разбору, рационалним принципима понашања и култури.

...

У основи руског живота стоји неповерење према култури, осећање да култура не исцрпљује сложеност света, да правилно изграђени континуитет деловања крије у себи скоро исте могућности неуспеха као и случајни поступци, као и живот, како Бог мили удеси.

У чега Руси имају поверење? Они верују у биће. Неповерење према рационалности и култури у исто време означава да ми верујемо у од нас независно надрационално биће које је у целини благонаклоно према човеку и које је веће и умније и од човека и од човечанства. Поверење у биће долази до изражаја у знаменитом руском "авос" (можда, може бити - нап. прев.). "Крива изводи на пут" ("сретан случај спасава" - нап. прев.), кажу код нас противстављајући ирационалну "криву" рационалној правој која, без обзира на сав свој праволинијски, "јасни и разговетни карактер", ретко доводи до пројектоване коначне тачке. Поверење у биће означава да постоји надрационални космички процес који поседује сопствене законе који су у свој свеукупности недоступни човековом разуму. Тај процес је у целини повољан по човека који не жури, који не покушава да свој его наметне свету, већ чека да га бујица бића захвати и однесе жељеном циљу. Ако "можда" не да резултат, ако "крива" не нађе пут, тј. ако бујица не надође или нас заобиђе, онда долази време краткотрајног напорног деловања. "Руси дуго упрежу, али брзо путују".

Из текста "Феноменологија руске душе" од Владимира Брјушинкина, који је доктор философских наука и шеф катедре за философију Калињинградског универзитета.