Моја музика: Ману Чао (Мано Негра) - Анти-глобализам
понедељак, 20. јул 2009.
Ману Чао је рођен 1961.-ве године у породици шпанских емиграната, који су били активистички настројени, у Паризу. Деда му је био осуђен на смрт за време Франковог режима у Шпанији, а родитељи су му пред режимом побегли у Француску. Мајка му је Баскијка, а отац, Рамон, познати писац, је из Галиције. Ману Чао, његов брат Антуан и рођак Сантјаго Касариего основали су 1987.-ме године етно-панк групу "Мано Негра". Група је добила име по тајној андалузијској анархистичкој организацији с краја 19.-ог века. Ману Чао је левичар и анти-глобалистички активиста. После распада групе "Мано Негра", Ману Чао је снимио свој први самостални албум "Clandestino" ("Избеглица"), који је посветио вођи Запатиста поткоманданту Маркосу. Иначе, Ману Чао је лични пријатељ поткоманданта Маркоса и отворено финансијски подржава Запатисте. На албуму "Clandestino" Ману Чао се, углавном, бави проблемима илегалних емиграната. Ману Чао је активан и у процесу буђења левице у земљама Јужне Америке. Тако се 2005.-те године са тадашњим боливијским председничким кандидатом Евом Моралесом, Емиром Кустурицом, који је тада снимао документарни филм о Дијегу Марадони и самим Марадоном посебним возом довезао у аргентински град Мар Дел Плата где се одржавао амерички самит и учествовао у масовним демонстрацијама које су се завршиле крвавим сукобима полиције и демонстраната. Ману Чао, такође, подржава, председника Венецуеле Уга Чавеза. Већина светских медија посматра Ману Чаоа као безопасног веселог активисту који необично енергично тражи правду у неправедном свету и често га трпа у кош такозваних "world music" музичара. Ево шта о томе каже сам Ману Чао: "Само ме немојте звати лидером, јер лидери постају корумпирани и немојте ме звати "world music" музичарем, јер је то неоколонијални израз који Британци и Американци воле да користе за музику која није на енглеском језику."
Браћо и сестре, Ману Чао!
Clandestino
Bongo Bong
Mentira...
Politik Kills
Rainin in paradize
Me Gustas Tu
Mala Vida
Machine Gun
0 comments:
Постави коментар