Лицем ка истоку: Кина

И-Кинг
XXV - VI в. пре Хр.

Из књиге преображаја

Смисао се јавља у знаку Зачетника.
Испуњава у знаку Благог.
Допушта да се сагледа у знаку Привидног.
Натерује на служење у знаку Мајке.
Обрадује у знаку Ведрог.
Бори се у знаку Дејства.
Задаје труда у знаку Бездана.
Завршава у знаку Мирноће.

Сва се бића појављују у знаку Зачетника.
Знак Зачетника је на Истоку.
Испуњавају се у знаку Благог.
Знак Благог је на Југоистоку.
Потпуноћа значи да се сва бића појављују
чиста и потпуна.
Знак Привидног значи светлост.
Зато могу бића да се сагледају.
То је знак Југа.
Знак Зачетог значи земљу.
Она се брине да сва бића исхрани.
Зато пише: натерује на служење у
знаку Мајке.
Знак Ведрог значи средину јесени, којој се
сва бића радују.
Зато пише: обрадује у знаку Ведрог.
Бори се у знаку Дејства, јер знак Дејства
је на Северозападу, где се мрачно и светло
луче.
Знак Бездана значи воду.
Тај знак је потпуно у Северу, у знаку
Напора, коме сва бића иду.
Зато пише: задаје труда у знаку Безданог.
Мирноћа је знак Североистока, где се
завршава свих бића почетак и завршетак.
Зато пише: завршава у знаку Мирноће.

...

Лао-Це: Тао-Те-Кинг
VI в. пре Хр.

Из књиге о смислу и врлини

Најдубљи смисао није смисао, који се даје
замислити.
Име, које се може изрећи, није вечно име.
Без имена, он је порекло неба и земље.
Са именом, он постаје родитељ свих бића.
Зато се смисао може назрети само без ствари.
Са стварима дознаје се само видљиво.

Гледа се за њим и не види се: он је
прозрачно.
Ослушкујемо га и не чујемо: он је нечујно.
Маша се за њим и не дохвата се: он је
бестелесно.
То троје се не да оделити, тако су замршено
и једно.
Површина му није бистра.
Дубина му није мрачна.
Вечно утиче, па ипак му имена нема.
Враћа се у ништа и значи магловито.
Иде му се у сусрет и не види лице.
Прати се и не виде му се леђа.

...

Ко се успне на врх празнине,
биће сасвим тих.
Сва бића процветају и прецветају.
Врате се своме пореклу.
Вратити се своме пореклу значи почивати.
Почивати значи свој удес испунити.
Свој удес испунити значи бити вечан.

...

Што се више чува побожност,
тим више сиромаши народ.
Што више прилике за добит,
тим већа збрка у држави.
Што више људи зна занате,
тим чудноватије ствари искрсну.
Што више закона и одредаба,
тим више лопова и разбојника.
Не уздижу ли се способни,
народ се неће свађати.
Не цене ли се блага необична,
народ неће красти.
Не показује ли се нешто достојно жуди,
народ се неће узнемирити.

Ко друге позна тај је мудар,
Ко себе позна тај је просвећен.
Ко друге победи снажан је.
Ко себе победи јунак је.
Тежити спољашњем је воља.
Ограничити себе је изобиље.
Испунити свој удес значи:
трајати кроз сва времена.
Умрети, а пролазност избећи: то је
Вечност.

...

Има нешто, што све заврши,
што претходи постанку и неба и земље.
Тако тихо.
Тако празно.
Самостално и непроменљиво.
Може се сматрати мајком свих ствари.
Не знам му имена.
Ја га зовем Тао.
И само, јер не налазим речи,
из нужде, назвао бих то нешто:
Велико.

Из књиге "Лирика", поглавље "Антологија кинеске лирике", од Милоша Црњанског.