Светоназор, скитанија (обнавља се)

До сада сам живео 10 година на  западу (Канада) и 14 година у Русији. Покушавам да преведем свој дух у просторе уранополитизма (грађанство Н...

Служење потребитима: Бриљантна победа самоуправљања у Канади!

недеља, 26. јул 2009.

Већ дуже време доста често купујем храну у продавници "Big carrot" ("Велика шаргарепа") у Торонту. Међутим, за све то време нисам знао да је "Big carrot" самоуправљачка радња, то јест да нема приватног власника, већ су власници сви радници који раде у њој. Пре неки дан ми се јавио један човек из Србије кога су заинтересовали текстови о самоуправљању на мом интернет дневнику, а који се и сам интересује за исту тему. Он ми је послао неке адресе на којима се пише о самоуправљачким искуствима у свету и на једној од тих адреса ја сам на списку предузећа која су у власништву радника пронашао и радњу "Big carrot" у Торонту. Сјајно! И док Србија пропада у приватизацији следећи економски модел такозване чикашке школе на чијем је челу био Милтон Фридман, у далекој капиталистичкој Канади, људи показују да нема потребе да предузеће, у овом случају прехрамбена радња, буде у приватном власништву да би добро пословало. Оваква врста предузећа се на западу назива кооператива или "Co-op". Прехрамбена радња "Big carrot" је основана 1983.-ће године као радничка кооператива и постоји и до дан данас. И то не само да постоји, већ се итекако и даље развија и то без приватног власника. Данас "Big carrot" има више од 60 запослених радника. Међутим, то није све. "Big carrot" је данас само једно од низа самоуправљачких предузећа које се налазе на истој локацији, а које су део веће самоуправљачке организације "Carrot Common". У оквиру самоуправљачке организације "Carrot Common" данас се налазе и књижара, млечни ресторан, радња за продају здравствених препарата и витамина, продавница минерала, продавница одеће, радња за масажу, као и ординације за физиотерапију, ароматерапију, киропрактику и друго. Шта да кажем о продавници хране "Big carrot"? Фантастично! Ради се о поприлично великој продавници која продаје здраву, углавном, органску храну. Продавница има и своју кухињу вегетеријанске хране где се припремају јела која могу да се купе и поједу на лицу места или да их носите са собом у пластичним кутијама. Избором хране руководе четири школована нутрициониста и, колико сам ја то могао да видим, током дана је увек један од њих на распологању купцима у самој продавници. "Big carrot", такође, организује и семинаре о здравој исхрани. Пословне и све друге одлуке у "Big carrot"-у се доносе на радничким зборовима путем гласања. Што се тиче плата у "Big carrot"-у оне нису једнаке, већ висина плата зависи од одговорности у оквиру продавнице. Што се тиче употребе новца у "Big carrot"-у, 70% од годишње зараде иде радницима, а остатак се улаже у развој посла. Такође, део новца се даје у друштвено корисне сврхе, а то су помоћ развоју других самоуоправљачких, то јест кооперативних предузећа, одрживој пољопривреди и самом друштву. Иначе, сам простор где се налази самоуправљачка организација "Carrot Common" је веома лепо уређен, тако да представља праву оазу лепоте у том делу града. Када се дође у ту малу уличицу где се налази "Carrot Common", човек се, заиста, осећа лепо. Види се да ту људи раде са љубављу, а не под притиском капитализма. Ево неколико слика простора где се налази "Carrot Common", као и из радње "Big carrot":









По мом мишљењу, продавница "Big carrot" је најбоља продавница хране у Торонту. Ето доказа да су добра воља и свест људи јачи од капитализма.

Пример "Big carrot"-а и "Carrot Common"-а би могли да буду путоказ за раднике у Србији, који се налазе под ударом гвоздене пете капитализма (види књигу "Гвоздена пета" од Џека Лондона) и који би уместо да штрајкују глађу, секу себи прсте и друге деструктивне и самодеструктивне ствари које раде, могли да крену у борбу на начин како су то успешно урадили људи из "Big carrot"-а и "Carrot Common"-а или да не дозволе капиталистичким пљачкашима да упропаштавају њихове и животе њихових породица тако што ће почети да преузимају предузећа која су пред стечајем или пред продајом.

У Србији, а и у осталим деловима бивше социјалистичке Југославије, запад је спровео доктрину шока. О доктрини шока пише канадска анти-глобалистичка активисткиња Ноами Клајн у својој књизи која има исти наслов "Доктрина шока". Доктрину шока спроводе капиталистички свештеници из такозване чикашке школе на чијем је челу био Милтон Фридман. Шок је био насилни распад социјалистичке Југославије и пропаганда која се спроводила у корист неолибералног капитализма да приватизација и Европска Унија немају алтернативу. Као последицу доктрине шока, данас имамо ситуацију у Србији где влада хистерија око прихватања неолибералног капитализма и учлањења у Европску Унију. То је све резултат деловања оних који су заговарали повратак на друштвено-политички систем који је био у Србији пре Другог светског рата. Некакве реституције, приватизације и друге верске догме неолибералног капитализма. Ако Србија настави да иде тим путем, не чека је добра будућност. Међутим, они који данас упорно воде Србију ка неолибералним капитализму и Европској Унији вероватно нису ни свесни шта раде. Ако Србија оде предалеко на том путу, може бити касно да се те грешке касније исправе.

Браћо и сестре, обратите пажњу на успех самоуправљачких предузећа "Big carrot" и "Carrot Common" у Канади и не дајте се да вас сломи доктрина шока која се примењује над Србијом од стране запада и про-западних политичара у Србији. Не дајте се да вам усаде у мозак ропски начин мишљења да је неопходно да са вама управља некакав приватник или група приватника.

Браћо и сестре, борите се!

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP