Ингмар Бергман - "Зимско светло"

Ингмар Бергман је шведски филмски режисер кога многи сматрају за највећег филмског режисера свих времена. На мојој листи најбољих филмова које сам икада гледао, Бергманов филм "Зимско светло" се налази на другом месту, одмах после филма "Андреј Рубљов" Андреја Тарковског. Филм "Зимско светло" је, за мене, најбољи западни филм икада снимљен.

Оно што је Освалд Шпенглер написао у својој књизи "Пропаст запада", Ингмар Бергман је приказао у својим филмовима, а посебно у филму "Зимско светло". Велики Швеђанин је дубоко осећао дух времена који се преламао и кроз њега и његов лични живот и у великом броју својих филмова је приказао тај духовни суноврат Европе. Ингмар Бергман се у великом броју својих филмова бавио људима и њиховим животима. Кроз његове филмове стално провејава дух опадања, религиозне сумње, тешкоће у мушко-женским и људским односима уопште и све је то приказано на један драматичан начин. Посебно место у Бергмановим филмовима заузима болест, физичка и ментална, као последица губитка вере, као последица обездуховљења, болест као резултат и знамење епохе суноврата Европе која се огледа у дезинтеграционим процесима међу људима, где нестају љубав и блискост, где нестаје поверење, а напредују мрак и тама у облику чудовишних политичких, економских и социјалних теорија. Ингмар Бергман у својим филмовима показује праву историју Европе, њену интимну историју. Ингмар Бергман се у својим филмовима бави људском душом и тако доказује да је људска душа вреднија од целог света. И приватни живот Ингмара Бергмана је био пун трзавица. Женио се неколико пута и имао је пуно деце. Пред крај живота се повукао на острво Фаро где је живео сам у својој кући. Као да је желео да се повуче из те опадајуће, онеспокојавајуће Европе. После све те светске славе и гунгуле, желео је да нађе свој мир на острву које је одувек волео, на острву Фаро.

Филм "Зимско светло" је филм о свештенику у малом месту у унутрашњости Шведске, кога глуми сјајни Гунар Бјорнстранд и о жени која га воли, али којој он није у могуђности да узврати љубав, а коју глуми сјајна Ингрид Тулин. Наизглед једноставна прича, али ту управо лежи мајсторство Ингмара Бергмана да од тих наизглед једноставних прича дође до суштине проблема који постоје међу људима у свету. Онима који нису имали прилике да погледају Бергманов филм "Зимско светло", топло препорујучујем да то учине. Филм је диван, глума је фантастична, цела атмосфера у филму је обојена зимским сивилом Шведске, једном речју, филм "Зимско светло" је, за мене, ремек-дело.

Ево два одломка из филма "Зимско светло":