Одблесци паклених ватри, Европа је напољу на улицама

У својој књизи "Код зида времена" велики немачки мислилац Ернст Јингер је написао да су политичке револуције обична пена на површини магијске реалности, а да је историја калеидоскопско светлуцање.

Званична историја, а посебно званично јавно мњење су фабриковане категорије. Оне су фабриковане за јавност, за широке народне масе, док се права историјска борба одвија у простору духа.

Иако на овом свом интернет дневнику не коментаришем много дневно-политичка дешавања, догађаји који су се десили у последње време су били врло занимљиви у смислу последица које су изазвали у Србији међу шљивама и под бомбама. Паклени јуриш Атлантиста на Србију је ушао у нову, радикалнију фазу. Изгледа да је до радикализације дошло после посете руског председника Дмитрија Медведева Србији. Руски председник је у Србији дочекан потпуно различито од разних западних политичара. Руски председник је у Србији дочекан топло и братски од стране србског народа и при томе је потписано и неколико међудржавних уговора. То је изгледа био повод за забринутост Атлантиста и сигнал да крену у нову, радикалну фазу утеривања Србије у њихову сферу деловања. Србија је преко ноћи дошла на белу шенгенску листу и одмрзнут је привремени трговински споразум са Европском Унијом. Данас је про-западна влада у Србији донела одлуку да и званично конкурише за улазак у Европску Унију. Холандија је одједном престала да се противи због недовољне сарадње Србије са Хашким трибуналом и Србија је добила неколико ствари са циљем да се покаже да је Запад пријатељ Срба и да мисли добро Србији. Европи се изгледа жури када Русија учини неке кораке са циљем да прошири свој утицај на земље на које под свој утицај жели да стави и Запад. Мислим да је сасвим јасно да се овде не ради о испуњавању било каквих стандарда или било чега сличног од стране Србије, већ о томе да САД заједно са Европском Унијом воде рат против Русије и да је потребно да се сваки потенцијални или стварни руски савезник милом или силом приволи да уђе у атлантистички блок. Наравно да постоје и спољашњи политички и економски разлози за рат који САД и Европска Унија воде против Русије, али ћу се сада вратити на смисао онога о чему је писао Ернст Јингер, а то је унутрашњи, закулисни рат у сфери духа. Овде се заиста ради о борби сила добра и зла. Зашто запад, то јест Атлантисти тако огорчено нападају Русију и њене савезнике? Иза свих политичких, геополитичких, економских и других разлога, као што сам већ рекао, стоји један разлог који је заправо генератор свих осталих тачака сукоба, а то је борба на пољу духа. Како је то рекао један србски монах, западу сметају молитве и духовна борба за достизање врлина православних који задржавају да се до краја одмота клупко зла, то јест да се створе услови за устоличење Антихриста. Овде се ради о духовној борби на највишем нивоу и ту велику улогу игра Русија као наследница Ромејског царства. То је прича о Москви као Трећем Риму. То је уједно и прича о империји. Ја на овом месту не желим да се бавим подробније питањем империје, али ћу поменути једну ствар која је, по мом мишљењу кључна, а то је да је империја, заправо, резултат најбоље икономије, како је то писао Никола Мистик. Икономија је реч која у православљу, упрошћено речено, има смисао понашања по принципу најмање лошег делања у свету, а које у себе укључује и узимање у обзир људске пале природе у историјским околностима и попуштање у појединим питањима. Никола Мистик каже да је "икономија подражавање Божије милости" и "икономија је спасоносни компромис". Дакле, империја је резултат икономије, то јест постојање империје је компромис. Какав компромис? То је компромис од стране Цркве Божије са историјском реалношћу, то јест компромис Царства Духа оличеног у Цркви Божијој са царством ћесара, то јест са државом, која је историјска категорија. Историјска реалност је да постоји зло у свету и то је та унутрашња историја, то јест то је та унутрашња историјска борба на пољу духа, то јест борба између добра и зла. Царска Русија је била православна империја и та империја је успевала да одбрани православље унутар својих граница, а то значи да су се подизале цркве и манастири у којима су се вршиле службе у славу Бога Творца и Сведржитеља. И монаси и монахиње су одлазили у манастире и молили су се за спасење својих душа и за спасење целог света, а православни цар је био тај који је као сведржитељ на челу православне империје био најодговорнији као световна особа да границе империје буду сачуване од спољних нападача. И мислим да би управо у том контексту требало разумети улогу последњег руског цара мученика Светог Николаја II Романова за кога се каже да је био онај који је задржавао појаву Антихриста у свету. Он је, заправо, био тај који је обезбеђивао да се сачува православна империја, а унутар православне империје постојање Светих цркава и манастира у којима су се служиле службе Божије и где су се монаси и монахиње подвизавали и молили Богу. И управо те молитве и стицање врлина подвизавањем су биле те које су задржавале да се тајна зла одмота до краја, то јест да се обезбеде услови за устоличење Антихриста. А шта хоће Антихрист? Он је побуњеник против Бога који хоће да повуче за собом у побуну цео људски род као израз те побуне, то јест он хоће да се људи одрекну Бога. И зато постоји глобализација у свом данашњем облику, то јест зато постоји тежња да се свет уједини око богоборних идеја. И зато се напада Русија која се поново подиже на основама које су по много чему блиске постулатима на којима је постојала царска Русија. Циљ напада је Русија, јер се у Русији поново подижу православни храмови и манастири и јер људи поново почињу да се моле Богу, да се кају за своје грехе, да посте, да се исповедају и да се причешћују, чиме се опет задржава одмотавање клупка зла до краја. И зато се напада и Света Гора у Грчкој од које Атлантисти покушавају да направе туристичку атракцију и зато се напада и Србија, јер Србија је одувек стајала уз Русију. Ту постоји још једна веома занимљива ствар, а то је питање скраћења времена. Сећам се да сам негде прочитао, а мислим да је то било код Ернста Јингера, да је споменуо да је после Првог светског рата почело да се осећа некакво чудно убрзање у животима људи. А последњи руски цар Свети Николај II Романов је убијен 1918.-те године.

Србија је потпуно под влашћу Атлантиста и иде у потпуно погрешном правцу. Ова хистерија око стављања Србије на белу шенгенску листу и ове симболичне акције као што су прелазак границе са Мађарском одмах после поноћи када ступа на снагу стављање Србије на белу шенгенску листу и организовани одлазак групе Срба у Брисел били би гротескни да нису одвратни. Ово је један од најгорих периода у србској историји. Део србске територије, то јест Косово и Метохија су под окупацијом НАТО-а, а око половине Срба хрли у загрљај окупатора. Србска имовина се углавном продаје предузећима и људима из земаља које су учествовале у нападу на Србију 1999.-те године. У Србији готово да је престао сваки отпор. Ту и тамо се држе трибине и људи се свађају по интернету. Нико ништа конкретно не предузима. Занимљива је и актуелна серија емисије "Инсајдер" на телевизији "Б92". У прве две епизоде се радило о обрачуну са криминалним деловима појединих навијачких група, да би се у трећем делу открио прави смисао најновијег "Инсајдера", а то је напад на организације "Образ", "Србски народни покрет 1389" и "Наши" и стављање њиховог постојања у контекст њихових веза са појединим навијачким групама и Србском Православном Црквом. Овде је веома важно да се обрати пажња на увлачење Србске Православне Цркве у целу причу. Мислим да је потпуно очигледно да се ради о координираној радикализацији напада Атлантиста на Србију са циљем да се потпуно униште потенцијални генератори озбиљнијег отпора уласку Србије у Европску Унију, а то су поједине патриотске организације и Србска Православна Црква. Овде се навијачи користе само као параван за много озбиљније ударе. У сваком случају отпор Атлантистима у Србији је све слабији. Скоро све политичке партије причају причу и о уласку Србије у Европску Унију и о очувању Косова и Метохије унутар Србије, тако да са те стране мислим да не можемо ништа очекивати. А што се тиче осталих патриотски оријентисаних организација, неке од њих ће бити разбијене и маргинализоване, а некима ће се дозволити даље постојање и држање безопасних трибина и издавање часописа што реално не може да угрози атлантистичку власт над Србијом.