Како је самоански поглавица срушио начела капитализма, а и рекао још понешто...

"Папалаги (2)

Туиавии или Тиавеа, самоански поглавица

“Када неко каже “моја глава припада само мени и никоме другом осим мени”, он исправно каже и нико не би могао да му то оспори. Све дотле Папалаги (= белци) и ја мислимо исто. Али, када Папалаги каже “ова палма је моја”, само зато што расте испред његове колибе, он то каже као да ју је он измислио. Палма не припада никоме. Никоме! То је Божја рука, која се пружа ка нама из земље. Бог има много руку. Свако дрво, свака влат траве, море и облаци који лебде изнад нас, све су то његове руке. У њима можемо да уживамо, али не и да кажемо: “Ова Божја рука припада мени и само мени.” А Папалаги управо то говоре.

У нашем језику лау значи “моје”, али и “твоје”. То је скоро једно те исто. Али, у језику Папалагија тешко је наћи две речи чије се значење толико разликује, као што су “моје” и “твоје”.

Када би имали макар мало здравог разума, Папалаги би сигурно схватили да ништа не можемо да задржимо само за себе, да припада само нама, јер онда, када наиђу тешка времена, не бисмо имали на шта да се ослонимо. Онда би почели да схватају да је Бог своју кућу направио овако великом јер је хтео да у њој буде довољно места и среће за све. Она је довољно велика да у њој свако може да нађе своје место под Сунцем, своје парче среће, неколико палми и место на које ће моћи да спусти своја стопала. Како би Бог икада могао да заборави на неко своје дете? Ипак, многи се грозничаво држе тог малог, танушног дела земље које је Бог одредио за њих.

Пошто су престали да га слушају и почели да измишљају своје законе, Бог је Папалагима послао многе опасности које угрожавају њихову имовину. Послао им је сушу и кишу које пустоше њихово “моје”. Послао им је олују и ватру. А дубоко у њихова срца усадио је и оно најгоре, страх. Страх је Папалагијев највећи посед. Његов сан никада није миран, јер стално мора да буде на опрезу, да му неко по ноћи не би отео све оно што је нагомилао током дана. Његове руке и чула стално су заузети чувањем тог блага. А то благо му се дању и ноћу смеје у лице, говори му да је украдено од Бога, кињи га и стално му доноси невоље.

Али, Бог је за Папалагије смислио и нешто горе од страха. Послао им је рат између оних који имају мало или немају ништа и оних који имају много. Та борба је жестока и бесни дању и ноћу. Та борба доноси зло свима и протерује сву радост из живота. Они који имају много требало би да дају онима који немају ништа, али они то не желе. Они који немају ништа желе да добију свој део, али не добијају ништа. Често су то они који су стигли касно, када је сав плен већ био подељен, или они који су били и сувише трапави да би уграбили нешто за себе. То што сви они краду од Бога, никога не забрињава.

Браћо! Шта бисте мислили о ономе ко има велику кућу, толико велику да у њу може да стане читаво самоанско село, а ко не би допустио путнику да преноћи под њеним кровом? Шта бисте мислили о човеку коју у руци држи читаву грану банана, а неће да да ниједну човеку који пред њим умире од глади и моли га за један залогај? Видим како вам се очи пуне гневом и чујем како са ваших усана теку речи презира. Знајте онда да се Папалаги тако понашају сваког часа, сваког дана.

У време бербе, палма нам нуди своје лишће и плодове. Папалаги су попут палме која за своје лишће и плодове каже “све то је само моје”. Људи не смеју да узму ниједан њен плод! Када би постојало такво дрво, како би оно икада могло да донесе нове плодове? Зато су палме мудрије од Папалагија”.


Први пут објављено на немачком, почетком 1920-тих, затим на холандском 1929. и на енглеском 1971, у издању Real Free Press. Оригинално издање је приредио Eric Scheurmann, немачки антрополог и лични пријатељ поглавице Туиавииа. Преузето из Anarchy: A Journal of Desire Armed #15/ 1988."


Дакле, ово је рекао један самоански поглавица. А ево шта каже грчки православни митрополит Јеротеј Влахос у својој књизи "Свети Григорије Палама као Светогорац":

"Почео сам да говорим о богатом човеку из овог одломка, јер желим да покажем да светитељи наше Цркве нису нити манихејци нити су, наравно, идолопоклоници. Другим речима, они не одбацују вештаствена добра али их и не обоготворују. Они их посматрају као дарове Божије. У православном предању јасно се види да је васцели свет (васцели космос) творевина Божија. Господар света, као његов створитељ, јесте сам Бог. Човек је само њихов управитељ, јер су му она неопходна да би опстао. Међутим, како су сви људи чеда Божија, сви људи имају подједнака права на природу. И као што сва деца у једној породици подједнако учествују у расподели очинског иметка, исто се дешава и са творевином. Проблем настаје када човек вештаствена добра присвоји за себе, када их задобија на нечастан начин и на штету заједнице и када њима не управља добро."

По мом мишљењу овај самоански поглавица и грчки православни митрополит Јеротеј Влахос имају исти социолошки и условно духовни приступ питању својине и историјских последица третирања питања својине на начин како је то урадио Запад.