Једна чињеница о капитализму и једна чињеница о демократији

Једна чињеница о капитализму - Капиталиста увек инвестира у себе, никада у другога.
Једна чињеница о демократији - Неки демократију дефинишу као систем у коме постоји слобода избора. Ја тврдим да то није тачно.

Једна чињеница о капитализму - Капиталиста увек инвестира у себе, никада у другога. Чак и када наизглед инвестира у другога, он опет инвестира у себе. На пример, ако неко ради у неком капиталистичком предузећу и ако му то предузеће плати неки стручни курс, то није зато што власник или власници тог предузећа хоће да тај коме плаћају тај стручни курс напредује због њега самог, већ они хоће да он напредују са циљем да искористе знање које је њихов радник стекао, а које су они платили. Значи, ту нема никаквог човекољубља, већ се ради о чистој користи за капиталисте. Радник је само средство које се користи да се стекне лична корист. Иако раднику одговара да му буде плаћен стручни курс, то уопште не мења чињеницу да капиталиста ивестира у себе, а да је радник само потрошно средство које касније може да буде одбачено или замењено другим радником, то јест другим средством за стицање личне користи. Дакле, све те приче о томе како ће неко капиталистичко предузеће да инвестира у Србију су само пароле. Нема никаквих инвестиција у Србију. Капиталисти инвестирају само у себе.

Једна чињеница о демократији - Неки демократију дефинишу као систем у коме постоји слобода избора. Ја тврдим да то није тачно. Демократија је у чврстој спрези са капитализмом. Демократија и капитализам представљају један блок. У демократским, капиталистичким друштвима слобода се купује новцем. Могућност да се гласа за ову или ону политичку партију је небитна. Слобода кретања је ограничена количином новца који неко поседује. Ако неко нема довољно новца, онда он не може да оде ни до суседног града, јер не може да плати аутобуску карту. Како ће неко да путује, на пример, ван земље ако нема довољно новца? Не може. Значи, сама могућност да се путује не значи ништа ако се нема довољно новца. У томе и јесте превара демократије, а очигледно је да је та превара у њеној спрези са капитализмом. Гласање је џабе и ма ко да победи на изборима у данашњим демократским, капиталистичким друштвима, он не може да се креће слободно ако нема довољно новца да плати превоз.