Од како сам се преселио у Русију купио сам доста књига, али једна од најлепших је свакако књига "Крестјанска цивилизација у Русији" коју је написао познати руски историчар Виктор Бердинских.
Шта је то крестјанска цивилизације у Русији? Крестјанска цивилизација у Русији је, уствари, стара сељачка цивилизација чији корени сежу у допетровску Русију и још даље у древна аријевска времена. Реч "крестјан" означава сељака, а по једном тумачењу долази од речи "христиан", то јест "хришћанин".
Крестјанска цивилизација је била патријархална цивилизација која се изградила на слојевима народног памћења који, као што сам већ рекао, сежу у далеку прошлост. И управо ти слојеви народног памћења у којима се током времена и историјских утицаја мало по мало губио Благословени начин живота, ипак су задржали довољно квалитета који чине да крестјанска цивилизација светлуца у историји као врема када се живело блиско Поретку. Успорени живот крестјанске цивилизације је био Благословен у односу на апокалиптичну подивљалост живота модерног доба. Живот крестјанске цивилизације је био прогресиван у духовном смислу у односу на духовну заосталост модерне техничке цивилизације. У крестјанској цивилизацији су у одређеном облику били сачувани и најстарији аријевски и потоњи словенски облици живота. Наравно, важан печат крестјанској цивилизацији је давало хришћанство које је осветило древни живот.
Живот крестјанске цивилизације у Русији је у много чему јако сличан старој србској сеоској цивилизацији и србској задружној породици по чему се види да они имају исте корене.
У својој књизи Виктор Бердинских описује све аспекте крестјанске цивилизације која је била везана за село, а то су дан и ноћ, птице, звери, шуму, воду, земљу, насеобине, куће, комшије, имена и надимке људи, сеоско право, проблеме, хумор, говор људи, ругање, празнике као што су рођење, масленица, Ускрс, Тројица, песме, правила живота, време када се пости и време када се не пости, кухињу, пијење вина, одећу, патријархалну породицу, домаћина, жене, старце, живот увече и седељке, свадбе, младе жене, рођаке и малу децу, ванбрачну децу, детињство, смртни час, однос према чуду, судбини, животу и смрти, пожар, веровања и сујеверје, као и о томе како се живело после револуције 1917.-те године.
Веома је занимљиво то да је Виктор Бердинских у књизи много наводио речи самих крестјана о томе како се некада живело у руским селима. Тако је на пример било интересантно како су се ословљавали муж и жена. Муж је жени говорио "ти", а она њему "ви". Муж је жену звао "баба", а она је њега ословљавала по имену и имену оца како је то већ у Русији уобичајено, на пример - Сергеје Сергејевичу. Дуго времена у руским селима није било часовника и људи су одређивали време по сунцу и сенци, али на потпуно различитим основама него што се чини данас. Живот се кретао по кругу, а не по спирали. Како пише Виктор Бердинских код људи је било и потпуно друго осећање времена и пространства, дана и ноћи, светла и таме него што је то данас. Тако на пример Т. С. Кадесникова се сећа година свога детињства и каже да они нису имали часовник у кући, а да се време одређивало према сунцу и сенци. Тако јој је мајка говорила да када сенка буде дуга седам корака да се тада врати са овцама кући. Е. И. Маклакова говори о томе да су некада ноћи биле много звезданије него данас и пита се где су се деле све те звезде. Она такође каже да се сунце стало ређе виђати и пита се зашто и каже да не разуме зашто је то тако. И још каже да су дани раније били јаркији и светлији, посебно за време пролећа. А ја управо мислим о овим запажањима као о непогрешивим знацима времена, о кварењу света и регресивној, а не прогресивној природи историје. Да, историја је регресивна и могуће су паузе у тој регресији, али не постоји никакав прогрес у светској историји. Убрзање живота помоћу техничких средстава није прогрес, већ механизам регресије који уместо да човеку омогући вишак времена, он му одузима време. Убрзање живота помоћу техничких средстава је, такође, магијски механизам који представља вид човекове побуне против Божанског поретка. Наравно ово је потпуно супротно зацртаним циљевима рационалиста, јер они не разумеју да у позадини историје делују свештени механизми. Како је то само истанчано опажено да су дани некада били јаркији и светлији. А дани су били јаркији и светлији јер није било индустрије и "прогреса" или их је било много мање него данас, тако да је и загађење атмосфере и животне средине било мање. А када размишљам о тим нијансама дана пада ми на памет једна једноставна чињеница која је везана за боје одеће некада и сада о чему сам већ писао на овом свом интернет дневнику. Писао сам да сам некада више волео тамније и једноличне боје одеће као на пример црну и сиву, али од када сам почео да се укорењујем у прошло и да путујем ка прецима, почеле су да ми се допадају шарене и јарке комбинације боја словенске традиционалне одеће. Рекао бих да се унутрашњи осећај овако рађа и преноси на спољашње: култ у души - цветање душе - јарке и светле боје у души - преношење јарког и светлог осећаја из душе на спољашњост - одевање јарке и шарене одеће. Погледајте само предивну, шарену словенску народну одећу са много детаља од којих су многи имали и култно, а не само украшајно значење и данашњу смркнуту и једноличну одећу без много детаља и биће вам јасно који је свет био срећнији. И тако се то дешава. Сјај етра копни, кваре се дани и ноћи, живот се убрзава, време се скраћује, а цивилизација која је некада екстатично урлала у очекивању будуће човечије славе, сада почиње све више и више да кркља од себе саме, од своје заблуде да ће самој себи помоћи својим техничким средствима, својим "прогресом". О, где сте сада дивне рубашке и сарафани, где сте сада јелеци и опанци!
Виктор Бердинских у својој књизи о крестјанској цивилизацији у Русији каже да је револуција из 1917.-те године заправо убрзала уништење те цивилизације. Ипак, занимљиво је рећи и то да Бердинских наводи да су крестјани који су били навикнути да поштују државни поредак, поштовали и Лењина и Стаљина. Чак се наводи да су неки, као што каже Дарја Ивановна Сељезнова, говорили деци да се моле за Лењина пред јело. Наравно, многи људи нису знали шта се стварно дешава или су само делимично знали, јер је на делу била пропаганда у прилог култа личности. Овом приликом хоћу да кажем да самодржавни поретци можда чак и када су веома репресивни и чак богоборни, као што је у једном тренутку било у СССР-у за време Лењина и Стаљина, по некој невидљивој историјској логици, успевају да конзервирају и сачувају за нека боља времена древне вредности дубоко у људима које када та боља времена наступе управо им дају нову снагу и полет за обнову друштава заснованих на тим старим вредностима. Сви смо сведоци тога данас када се Русије поново муњевито подигла и када је Кина постала велика светска сила. Са друге стране, демократска и либерална друштва по својој природи доводе до дубинског уништавања старих Благословених вредности. Међутим, прича о успону Русије и Кине има и другу страну пошто оне нису у потпуности засноване на здравим начелима, већ примењују и делове атлантистичке регресивне доктрине. Као радикалне знакове тог дубинског уништавања старих Благословених вредности, то јест нормалности, који су се одавно појавили на Западу, а у новије време и у Русији и Кини од како су оне делимично примиле неке делове атлантистичке доктрине, видимо појаве беспризорних напада особа са психичким поремећајима на друге људе и децу (примери учесталих напада на децу у Кини у последње време). Ипак, Русија и Кина су данас саздане на много здравијим начелима него Запад.
Ова тема о крестјанској цивилизацији ме веома занима и доста се бавим њоме са разних аспеката. Већ сам пар пута написао на овом свом интернет дневнику да је менталитет Руса, чак и у Москви, сељачки, што је, наравно, комплимент. Дакле, тај крестјански здрави дух је остао у Русима и он и поред све секуларизације и свих напада на Русију на свим пољима и даље одржава Русе кадрима да се као народ супротставе разорном дејству атлантистичке идеологије која води свет ка пропасти.
А ево сада и неколико фотографија руских крестјана из ранијих и новијих времена:
