АНАРХ: Прослава Дана Победе 9.-ог маја 2010.-те године у Москви

Јуче смо били на прослави Дана Победе. До Црвеног трга се није могло доћи јер су улице биле блокиране, претпостављам из безбедносних разлога, али смо гледали моторизоване руске војне снаге на раскрсници улица Арбат и Нови Арбат где је било окупљено много људи. Атмосфера на улицама је била сјајна. Припрема за прославу Дана Победе над фашизмом у Другом светском рату је била вођена доста пре саме прославе тако да је одзив становника Москве био фантастичан. У прилог томе је био и предиван сунчан и топао дан.

Руски државни врх је прославу Дана Победе поставио као један од највиших приоритета не само на унутрашњем, већ и на спољно-политичком плану. Циљ тако грандиозне прославе Дана Победе на унутрашњем плану је даља консолидација уједињења Руса што је основни предуслов за даљи убрзани напредак земље која је поново постала Империја. Руси немају ни мање ни више разлога да се стиде појединих периода своје историје него што би то био случај са западњацима. Када западњаци буду почели да се стиде, посипају сами себе пепелом и преиспитују своју прошлост на пример за то што су први у историји направили концентрационе логоре (Британци), а о чему сам писао на мом интернет дневнику у овом тексту: Ко је направио прве концентрационе логоре? онда бисмо можда могли и ми са Великог Истока да поразмислимо да ли ћемо да урадимо исто. А до тада: "Тишина и у клупу!". Оно што ме је посебно пријатно изненадило је велико присуство људи из бивших совјетских средње-азијских република које су данас независне државе, а који живе у Москви и њихово искрено радовање прослави Дана Победе. То значи да су Москва и Русија и даље за њих места ка којима они гравитирају, што је потпуно природно. То су уједно и видљиви резултати стриктне евроазијске политике коју води руско руководство. Дакле, један од спољно-политичких циљева Русије који се желео постићи грандиозном прославом Дана Победе је и учвршћивање њеног утицаја на простору Евроазије тиме што се подвлачи да је победа над фашизмом у Другом светском рату била победа не само руског народа, већ и свих народа који су живели у СССР-у, а који сада, као што сам већ рекао живе у независним државама. Наравно, војна парада представља и демонстрацију Русије као војног стожера и гаранта надмоћи и просперитета Евроазије. Други спољно-политички циљ је контра-удар неким тенденцијама у Европи да се омаловажи улога СССР-а у победи над фашизмом, са циљем да се нанесе штета Русији. При томе се потенцира тоталитарни аспект периода у коме је Стаљин био на челу СССР-а, а то све у складу са изопаченом демократско-људско-правашком доктрином. Али, такве нападе Атлантиста је лако одбити навођењем обратних примера из њихове историје. Тако на пример, када се ради о једном од кључних историјских догађаја у историји Запада, француској буржоаској револуцији или како је они зову Великој Револуцији, увек треба подвући да је током те револуције био спроведен стравичан терор над француским народом где су револуционари, претходници данашње европске демократије, побили преко 500.000 људи. Ево једног ранијег текста на мом интернет дневнику који говори о том такозваном револуционарном терору: Висока Србија: Истина о француској револуцији . То значи да су модерна Европа и њен друштвено-политички систем засновани на крви невиних. Ову и многе друге чињенице које говоре о правој природи изопаченог европског друштвено-политичког поретка који се милом или силом намеће свим народима света треба свакодневно натурати Европејцима на нос. Такође, позивање пољских војних снага да директно учествују у војном дефилеу је још једна потврда велике димпломатске офанзиве Русије да покуша да преокрене Пољску на своју страну, јер је Пољска важна као многољудна земља која је у последње време позната као један од главних атлантистичких пиона за рат против Евроазије. Иначе, радост свих људи који су били на улицама Москве поводом Дана Победе је била нескривена и искрена. У Москви и Русији се живи сасвим добро, оно што још увек није добро се из дана у дан поправља и то народ оверава на изборима гласајући у великој већини за партију "Једина Русија" на чијем је челу Владимир Путин.

Дефиле руских војних снага је само још једна, али врло важна потврда да је Русија поново Империја и најјача светска војна сила. Као што сам већ написао Русија води стриктну евроазијску политику, а то значи да је пре свега окренута евроазијском геополитичком простору на који жели у потпуности да поврати утицај. У току је велики преокрет у Украјини која се ослобађа ланаца које су јој поставили Атлантисти довођем на власт Виктора Јушченка и Јулије Тимошенко. Петогодишња владавина прозападних снага у Украјини је довела до великог осиромашења народа и скретања Украјине са свог природног геополитичког правца, то јест припадништва Евроазији. Али, преокрет који се десио у Украјини победом Виктора Јануковића на председничким изборима и падом прозападне владе Јулије Тимошенко, довешће до тога да ће се Украјина придружити геополитичком савезу у коме се већ налазе Русија, Белорусија и Казахстан и тако ће бити задат жесток ударац Атлантистима и њиховим тежњама да овладају Евроазијом. Простор Евроазије је огроман и многољудан и пружа много веће потенцијале од простора на коме постоји Европска Унија и учешће Србије у евроазијском савезу би било благородно за њу на свим пољима. Народ би много боље живео у материјалном погледу, храна би била бољег квалитета, образовање би било квалитетније, а Србија би била војно заштићена од насртаја Атлантиста са Запада руским нуклеарним арсеналом. Оно што је важно рећи је то да су производи из бивше СФРЈ у бившем СССР-у били на добром гласу због свог квалитета, па би тако та чињеница могла да се искористи и у пласирању производа из Србије на тржишта евроазијских земаља. Међутим, на жалост, Србија у овом тренутку иде потпуно погрешним путем ка Европској Унији и све више губи шансе за просперитетну будућност. Србија која се налази у ланцима које су јој ставили Атлантисти, то јест САД и Европска Унија, сваког дана све више и више пропада.

Када се завршила војна парада ми смо отишли у улицу Арбат где смо присуствовали концерту који је био уприличен у част војних ветерана и народа. Војни ветерани су седели за столовима у једном делу улице, а народ је посматрао концерт са страна. Оно што је, такође, било јако лепо је да је много људи на улицама прилазило војним ветеранима и даривало им цвеће.

Русија је поново уједињена и више нема подела на црвене и беле. Историја се не заборавља, што значи да се грешке исправљају, али нема бесконачног спорења, као што је још увек, на жалост, случај између четника и партизана у Србији. Један од доказа да је дошло до помирења црвених и белих је и вест коју је објавио и "Глас Русије":

"Патријарх Кирил је изрекао посебну молитву за Победнике
9.05.2010, 13:54

У свим православним храмовима Русије први пут је одржана служба божја као захвалница за даровање Победе у Великом Отаџбинском рату. У храму Христа Спаса патријарх Московски и све Русије Кирил је изрекао текст молитве, коју је сам саставио. За основу је узета молитва митрополита Филарета у част победе над Наполеоном. После службе божје ударила су сва звона храма Христа Спаса, и других цркава у центру Москве. Црквена звона су звучала у част Велике Победе."

Ево филмова и фотографија које сам снимио на улицама Москве пре и за време прославе Дана Победе: