Боровск, Михајловска Слобода и религиозне приче из Русије

уторак, 04. мај 2010.

Излазимо из Москве и идемо електричним возом ка југо-западу, то јест ка Балабанову. Како каже једна песма о Русији "поспани воз за Харков"... А ово је био поспани јутарњи воз за Балабаново... Мирис приградских насеља у вагону и на лицима људи. Једна за другом смењују се станице кроз које пролази воз. Гледам словенска имена станица и радост и чежња испуњавају моју душу. Повремено у вагон улазе људи који гласно продају своје производе. Излазимо из Московске области и улазимо у Калужску област. Посматрам лица и гестове људи. Словенски и Источни непосредни начин комуникације који је потпуно различит од Западне уздржаности. Ових дана хватам себе у мислима како сам уопште могао да живим скоро 9 година у Канади, али знам да је то била Божија промисао у складу са мојим тадашњим духовним и душевним настројењем. То што сам у том тренутку желео Бог ми је дао. Како је време пролазило у Канади, ја сам учио из књига и из свакодневног живота. Тако су се моји животни погледи мењали. И онда сам полако почео да не желим Запад. Почео сам да желим друго. Почео сам да желим оно што је моје и одакле сам дошао. Почео сам да желим Исток. И онда ми је Бог дао то што сам почео да желим. Бог ми је дао Исток. И све се то догодило јер сам кроз учење желео да променим себе. А желео сам да променим себе да бих променио свој начин живота. И бог ми је то дао. Хвала и слава Богу на висинама.

Стижемо до Балабанова за око сат и по, два. Ево како изгледа железничка станица Балабаново:

Железничка станица Балабаново

Железничка станица Балабаново

Од Балабанова идемо таксијем до Свето Пафнутијевског манастира који се налази у месту Боровск. Пролазимо кроз део места који више личи на село и ево видео записа који сам направио из таксија:



Свето Пафнутијевски манастир је прилично велики мушки манастир. Када смо стигли у манастир, тамо је већ било доста ходочасника. Од значајних реликвија у манастиру се налазе мошти Светог Пафнутија Боровског. Такође сам сазнао да у манастиру живи један прозорљиви монах који прима људе и помаже им својом прозорљивошћу. Док смо били у манастирској цркви, видео сам тамо повећу групу дечака предвођених својим инструкторима. Сви су били у маскирним униформама на којима је стајала ознака да су они припадници једне војно-патриотске организације. Видело се да су дечаци дисциплиновани иако млади. При томе су се колено-преклоно клањали пред иконама. Ево неколико фотографија из Свето Пафнутијевског манастира:

Свето Пафнутијевски манастир

Свето Пафнутијевски манастир

Свето Пафнутијевски манастир

Свето Пафнутијевски манастир

Свето Пафнутијевски манастир

Ходочасници

Напустили смо манастир и кренули пешице према путу за центар Боровска. Ево како изгледа једна руска кућа која се гради:

Руска кућа у изградњи у Боровску

У центру Боровска смо посетили Благовештењски сабор који је занимљив по томе што је на њега за време Другог светског рата пала бомба која није експлодирала. Такође, у тој цркви сам видео за мене необичне иконе. На пример, тамо је била једна прилично велика икона Светог Николе урађена као комбинација метала и класичне боје, при чему је Свети Никола представљен у целости како стоји. Може се рећи да је то комбинација иконе и скулптуре. Иначе, Боровск је доста занимљиво историјско место јер се ту налази, на пример, и мала црквица која припада старообредницима, а која се налази на месту где је била јама у којој је патила чувена бојарна Морозова која није хтела да се одрекне старог начина црквеног служења за време руског црквеног раскола у XVII-ом веку. Иначе, бојарна Морозова је умрла измучена глађу. Испред старообредничке црквице се налази дрвени крст. Ушли смо у ту црквицу, али као туристи. У црквици је стајала једна старообредничка монахиња. Кажем да смо у црквицу ушли као туристи, јер старообредници нису део Руске Православне Цркве. Раније, у почетном периоду црквеног раскола, била је бачена анатема на старообреднике која је касније скинута. Старообреднича црква са свештенством није класична секта. Међутим, унутар старообредничког покрета постоји неколико струја од којих има и оних које немају свештенство. Ја сам већ објављивао текстове о руским старообредницима на овом мом интернет дневнику и могу да кажем да су они веома занимљива појава и то из два разлога. Први разлог је да ми Срби можемо имати за пример шта се све може десити у случају да дође до извесних промена у црквеном Богослужењу, као што је то био случај у Руској Православној Цркви у XVII-ом веку. Тада је руски патријарх Никон одлучио да спроведе реформу црквених Богослужбених књига по сугестији Грка, јер се сматрало да поједини делови руских Богослужбених књига нису тачно преведени. Поред тога, Руси су се до тада крстили са два прста, а једна од реформи партијарха Никона је била да се треба почети крстити са три прста као што је данас уобичајено. Међутим, те реформе су наишле на жесток отпор дела свештенства и народа. Ситуација је постепено бивала све усијанија, да би се прешло на тешке оптужбе и квалификације. Противници реформи су чак патријарха Никона називали Антихристом. Онда су почели и прогони оних који су се противили реформама. Протопоп Авакум који је био један од вођа противљења реформама је био спаљен. Било је чак случајева када су се водиле и оружане борбе између сукобљених страна. У почетку је чак неколико милиона Руса остало уз старообреднике, да би се њихов број касније смањио, али их и даље има данас у Русији. Како овај руски црквени раскол може да има утицаја на нас Србе? Може тако што ми можемо да извучемо поуке из руског црквеног раскола и да не распламсавамо страсти које су се узбуркале у данашње време у Србској Православној Цркви. Видите како је то било у Русији. Патријарх Никон је снажно форсирао своју реформу, а његови противници су пружали снажан отпор. Мало је ту било помирљивог дијалога и после тешких речи дошла су и тешка дела, а све је резултирало болним расколом који и дан данас траје. Моје мишљење је да се не треба сврставати уз поједине стране које постоје у Србској Православној Цркви и да треба поштовати све епископе и свештенике. Друга занимљива ствар око старообредника је њихова тврда вера и начин живота који је близак старом руском хришћанском начину живота. То је врло занимљиво, јер старообредници, зависно од струје којој припадају, живе у мањој или већој мери изоловано од света. Појава старообредништва је, такође, повезана са руском идејом и оном исконском руском жудњом за Царством Небеским на земљи. А ево и чувене слике руског сликара Василија Ивановича Сурикова "Бојарна Морозова":


Још једна занимљивост у вези Боровска је да је тамо некада боравио чувени руски научник Константин Циолковски који је поставио основе ракетне технике, која је касније даље развијена и довела до првих космичких летова. Иначе, Константин Циолковски је мање познат и као философ који спада у ред такозваних космиста. Имам две књиге на србском језику са философским радовима Константина Циолковског. Ево неколико фотографија из Боровска:

Центар Боровска

Боровск

Боровск

Боровск

Споменик Константину Циолковском

Из Боровска смо отишли у мање место Белоусова. Вечера на тераси са погледом на густу шуму са високим дрвећем бреза и четинара. Оно што ми је било драго је да се много деце безбрижно игра напољу за разлику од Канаде где је та слика ретка. У Белоусову смо и преспавали.

Сутрадан смо се вратили до Москве, а онда од станице метроа Вихино отишли аутобусом до села Михајловска Слобода где смо посетили истоимену старообредничку црквену општину. Ево фотографија из Михајловска Слобода:

Поглед на старообредничку црквену општину Михајловска Слобода

Старообредничка црквена општина Михајловска Слобода

Старообредничка црквена општина Михајловска Слобода

Старообредничка црквена општина Михајловска Слобода

Кућа старообредника

1 comments:

ex - il@miro је рекао...

само да знаш: нисам присутан коментаром али срцем и душом јесам

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP