О догађајима на Мањежном тргу и у Наљћику са тачке гледишта империје

субота, 18. децембар 2010.

У прошлу суботу у Москви, на Мањежном тргу, је дошло до нереда које су изазвали навијачи фудбалског клуба "Спартак". Повод је било убиство Руса Јегора Свиридова од стране Аслана Черкесова из Наљћика, главног града руске републике Кабардино-Балкирије која се налази у саставу Северно-Кавкаског федералног округа. За сада није сасвим јасно како се убиство десило, осим што је извесно да се радило о тучи групе руских навијача са групом људи са Кавказа. Ево како су изгледали нереди на Мањежном тргу:



Међутим, за разумевање онога што се десило на Мањежном тргу, такође, треба рећи да је пре неколико дана у Наљћику убијен председник Духовне управе муслимана у том крају муфтија Анас Пшихаћев, који је био познат по својим анти-екстремистичким ставовима и који је био лојални житељ Русије, иако није био Рус. Убице су позвале муфтију да изађе испред куће и убили га на месту. Руски патријарх Кирил је изразио саучешће поводом смрти Анаса Пшихаћева и назвао га истинским руским патриотом и верним другом Руске Православне Цркве, који се доследно супротстављао екстремизму и тероризму, који је утврђивао међурелигиозни и међунационални мир и који је био поборник традиционалног ислама. Ево навода партијархових речи на руском језику: "Муфтий Анас Пшихачев был истинным патриотом России, верным другом Русской Православной Церкви. Он последовательно противостоял экстремизму и терроризму, укреплял межрелигиозный и межнациональный мир, возрождал традиционный ислам", - отметил патриарх Кирилл." Ево извештаја о муфтијином убиству са руске телевизије:



А ево и изузетне изјаве архиепископа Ставропољског и Владикавкаског Феофана поводом убиства муфтије Анаса Пшихаћева и догађаја на Мањежном тргу, коју треба у целости послушати:



Русија је империја у успону. Једна од претпоставки империје је да под њеним окриљем не живи само један народ. У Русији живи више од 100 народа. У складу са самом вишенационалном и вишекултурном природом империје, следи да те народе треба да окупља једна центрипетална сила. Та центрипетална сила има више димензија, од којих свака у свом делокругу држи све те народе на окупу. Најзначаније димензије центрипеталне силе која држи империју су духовни циљеви, душевно обогаћивање у културним разликама и економија. Друштвено-политички систем је оквир у коме ове три димензије треба и практично да се остваре. При томе, највиши уједињујући ниво империје је наднационални и ту се ради о такозваном супер-етносу како га је дефинисао велики руски историчар и Евроазијац Љев Гумиљов. Супер-етнос у конкретном случају Русије су такозвани "Расијане" ("Россияне"), то јест сви житељи Русије независно од националности. Руси ("Русские") су конкретан руски народ. То је, наравно, компромис који се користи са циљем обједињавања свих народа који живе на територији Русије. У империји, а посебно у евро-азијској империји, испољавање националног је сасвим нормално, али у империји шовинизму нема места. Дакле, национално - да, шовинизам - не.

Овај вишенационални и вишекултурни принцип је суштина империје. Када се у Русији удара на овај принцип, онда се удара и на саму империју. Русија иде путем империје и то је званична политика руског руководства. Примарна политика Русије је евроазијска политика, то јест Русија тежи да потпуно утврди своју позицију као, пре свега, Евроазијске империје. Зато шовинистичким покличима на Мањежном тргу нема места. Империја се не рађа за један дан или месец дана или за једну годину. Рађање империје је процес и он није лак. У том процесу су могућа искушења, али она се морају одлучно превазићи. Једно од тих искушења су и дешавања на Мањежном тргу и у Наљћику. Слушао сам преко телевизије шта је говорио председник Русије Дмитриј Медведев поводом дешавања на Мањежном тргу. Био је врло строг и изричит. Прва ствар коју треба учинити да се овакви неконтролисани изливи шовинизима спрече је - жестока примена државне силе као одговор на силу оних који на улици траже обрачун са не-Русима и привођење изгредника правди. То је руска милиција одлично и урадила. Друга ствар је васпитавање људи како треба да се живи у вишенационалној и вишекултурној средини.

Људи са Кавказа су другачији по свом менталитету у односу на Русе, а пре свега у односу на Русе који живе у Москви. Може се рећи да су то незгодни људи. При томе, иако су незгодни, нису сви терористи. Терористи су велика мањина. Што се тиче других народа из бивших совјетских средњеазијских република, они, углавном, не представљају опасност. Велика већина тих људи из Средње Азије су у мањој или већој мери интегрисани у руско друштво, што значи да говоре руски језик, живе у Русији и раде разне послове, који, често нису, много плаћени. Али су плаћени. Они виде корист од Русије, јер живе и раде ту. То је велика ствар да су им евроазијске интеграције омогућиле да могу да хране своје породице и себе. Зато треба да буду захвални Русији. И Руси треба да буду захвални људима из Средње Азије који често раде послове које се Руси баш не претржу да раде, као на пример да чисте снег по великој хладноћи и друго. Све има своје. Многи од људи из Средње Азије су нормално прихватили живот у Русији. Ево, у предузећу где ја радим има и људи из Средње Азије који раде разне послове. Од послова у кухињи до развоја софтвера. Све је у реду са њима. Раде нормално, а кад заврше посао, нико им не брани да иду где хоће, у биоскоп, куповину или у џамију.

Дакле, за мене су обе стране криве у случају Мањежног трга. Шта ће кавкасцима пиштољи и ножеви и, често, мутни послови којима се баве? То представља извор могуће опасности и криминала. Томе нема места у руској империји. А шта ће Русима да нападају случајне пролазнике неруског изгледа на Мањежном тргу? То је погром и расизам. Томе, такође, нема места у руској империји. Читао сам неке коментаре које су Руси писали поводом догађаја на Мањежном тргу. Лепо један човек пише. Ако се крене са повицима "Русија Русима" и "Руска власт за Русе", онда се може наставити и са повицима "Карелија Карелцима" (Карелија је руска република на северу) и "Карелијска власт за Карелце", "Татарстан Татарима" и "Татарстанска власт за Татаре", "Сибир Сибирцима" и "Сибирска власт за Сибирце" и тако даље. И где то води? Па, наравно, у распад империје, у распад Русије. Е, а онда би дошли западњаци да потапшу председнике тих новонасталих творевина по рамену и да им издиктирају шта треба да се ради, то јест шта ће да им се прода од богатства и колико робова ће да ради у том и том приватизованом предузећу. Ја сам потпуно уверен да ће се Русија изборити са овим искушењима. За то је потребна чврста рука и Русија је има. Лоше је то што су два човека изгубила животе, Рус Јегор Свиридов и муфтија Анас Пшихаћев. Бог душу да им прости. Али, Русија иде даље и ове тешкоће је неће зауставити на њеном путу евроазијске империје. Они Руси који не разумеју империјски пут Русије, треба да науче шта тај пут значи и како да се понашају. Такође и људи са Кавказа и из Средње Азије треба да науче како ће им Евроазијска империја побољшати животе на свим нивоима.

Можда би неко поводом овога упитао да ли је Москва опасан град? Није. Или ништа мање од било код другог великог града у свету где живи много народа. Увек и свугде има људи који ће почети да шире панику и да праве слона од миша. Свакако да треба бити опрезан и пажљив, али стварати панику и измишљати ствари које не постоје, за то нема потребе. У Москви се нормално живи и ради. Па, ја сам у ту суботу када су били нереди на Мањежном тргу био са женом у граду и ми ништа тачно нисмо знали шта се десило. Неки правци у метроу су били затворени из, како је речено, техничких разлога. Ми смо приметили повећано присуство милиције и посумњали смо да се нешто дешава, али за нас никакве опасности у том тренутку није било. Иначе, милиција је имала и псе који су посебно обучени за налажење експлозива. Значи, не треба ствари надувавати и правити их горим него што оне јесу. Московљани живе нормално, припремају се за предстојеће празнике, иду по тржним центрима и продавницама, иду на посао и то је то.

Срби којима је стало до спаса Србије треба да обрате пажњу на чињеницу да ће то бити могуће ако је Русија јака. А Русија је јака као империја. Дакле, треба разумети идеју империје и, у овом случају, Евроазијске империје. Треба разумети да је за стварање империје потребно време и треба подржати курс руског руководства. Ако се већ нешто и критикује, онда то треба да буде бираним речима и добронамерно.

Живети у данашњој Русији која се развија у највећу светску империју је привилегија.

Слава Русији!

2 comments:

Рајица Марковић је рекао...

Помаже Бог брате Горане! Данас сам, после неколико дана, отворио Твој блог и засад прочитао текст "О догађајима на Мањежном тргу и у Наљћику са тачке гледишта империје" Твој текст исијава добром вољом једног доброг и добронамерног човека хришћанина. Идеја богонадахнуте империје, верски толерантне мешовите средине, племенита, достојна богорадника. Али Божији сарадници су увек представљали мањину, и то ону која није срљала за мамоном. На Твоју и моју жалост светске токове одавно одређује мамон а спроводе људске слабости и страсти описане у Твом тексту. Бог допушта слободној људској вољи да се опредељује куд хоће. Теби и мени остаје да сведочимо о изгубљеном идеалном и његовом могућем поновном налажењу.Мој коментар на Твоје дело и прочитани текст гласио би "Блажени миротворци јер ће се Синови Божији назвати".
Најсрдачнији поздрав из Крагујевца!

Тешић Горан је рекао...

Бот ти помого, брате Рајице!

Пре свега, хвала на коментару. Некада је тешко остати хладне главе и мирних нерава, али наша је дужност да се свим силама потрудимо да не паднемо у ватру гнева из које би могле да произађу погрешне речи и одлуке. Мислим да је потребно и искуства и знања и храбрости да се дође до правих решења. Нека нам Бог помогне на нашим путевима.


Поздрав,

Горан

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP