Приче из Нове Русије: конзервативизам, модернизација и свакодневница

Данас је Москва окована ледом, јер још од јуче увече пада ледена киша, а температура је испод нуле. Жена и ја смо данас били по граду и на неким местима смо се једва кретали, јер су улице скоро као клизалишта. Невероватно. Овако нешто никада нисмо доживели. И управо јој вечерас испричах нешто чега се сетих што сам давно читао у једном путопису са Исланда. Путопис је написао један наш човек који је отишао на Исланд да усавршава језик. Била је зима и сезона риболова. Радио станице су позивале људе да се јаве на бродове, јер је било доста посла. А том нашем студенту су препоручивали да је добро да крене на неко такво путовање, јер ће тако боље да научи језик у контакту са обичним људима. И он је кренуо. Затим је писао о такозваној "црној смрти" која се, на жалост, понекад дешава на тим исландским рибарским бродовима. "Црна смрт" је појава да зими, када се брод налази на отвореном и немирном мору и када таласи ношени ветром падају на палубу брода, услед хладноће, вода се одмах замрзава. Тако се дешава да се тежина брода брзо и нагло повећава, а што може да узрокује потапање брода. У таквим ситуацијама, како је писао тај наш студент, једини спас је снага мишића морнара који са крамповима разбијају лед. Е, управо се то данас десило у Москви. Ледена киша која је падала и одмах се замрзавала на улицама града.

Сада прелазимо на тему. Шта је то нова Русија? Шта се то тамо дешава? Куда иде нова Русија? Ко води нову Русију? Како народ живи и чему се нада у новој Русији? Људи у Србији, уистину, мало знају о новој Русији. Па, 'ајде да пробам да подробније опишем нову Русију са идеолошке и свакодневне стране.

Овај текст сам почео са видео записом са четвртог скупа "Младе Гарде Једине Русије". То није случајно. Молим оне који разумеју руски језик да обрате пажњу на запис у целости, а за оне који не разумеју, даваћу објашњења онога што је тамо речено у даљем тексту.

Већ сам писао о евроазијској спољној политици коју води Русија, тако да то овде нећу понављати. Реч иде о унутрашњој политици нове Русије у светлу програма владајуће руске партије "Једина Русија" на чијем се челу налази Владимир Путин. Кључ је у изразу - конзервативна модернизација. Звучи помало загонетно и, свакако, интересантно. Погледајмо ове речи - конзервативно и модерно. Конзервативно значи повратак традиционалним вредностима као што су породица, патриотизам и вера, а модерно је коришћење нових технологија и модела понашања у свим сферама живота, али у контексту конзервативизма. На пример, користимо интернет да бисмо промовисали конзервативне вредности. Или припадамо некој политичкој организацији не из личне користи, већ због општег добра. При томе, реч конзервативно овде има потпуно позитиван карактер.

Човек који се појављује на почетку видео записа је један од људи из самог врха партије "Једина Русија" - Борис Гризлов. Он позива младе Русије да одлучно крену у модернизацију и да буду на том задатку као њихови преци који су бранили Стаљинград. Он ставља акценат на модернизацију као један од услова за добар живот будућих генерација и позива младе да направе Русију интересантним местом за живот. После тога можете видети познатог руског шпијуна Ану Чепмен која се укључила у политички живот управо кроз "Младу Гарду Једине Русије". Она је наступила са циљем да мотивише младе Русије својим именом које је однедавно постало познато. И то је део модернизационе политике. Нови, млади, интригантни људи, патриоте. А затим је наступио Руслан Гатаров, Татарин, иначе председник политичког савета "Младе Гарде Једине Русије". Значи, имамо овде једног старијег функционера, потврђеног кадра, Бориса Гризлова, имамо једну младу звезду у успону, Ану Чепмен и једног Татарина, Руслана Гатарова. Избор говорника није случајан. То што је Татарин у врху партијских органа, такође, није случајно. Русија је вишенационална држава која стреми да постане водећа светска империја и она мора да има кадрове из многих народа који живе у њој. То је само једна од потврда да итекако постоје разлози да Русија остане вишенационална и да народи живе у њој складно и срећно.

Сценографија четвртог скупа "Младе Гарде Једине Русије" је модерна. Спортски аутомобил на коме пише "Marussia", момци који играју модерне видео игре, људи у мајицама са интересантним натписима, као на пример "Ко смо ми? Русија! Каква? Млада!", ласерски ефекти који изображавају патриотске форме, играчи који играју уз модерне звуке. Све је то модерно. Али, и све носи патриотски знамен. И на крају Борис Гризлов позива младе Русије да смело иду у власт. Он још каже да будућност почиње данас и завршава са - "Дејствујте!".

Главни заговорник идеје модернизације је председник Русије Дмитриј Медведев. Та реч се непрестано понавља. Као што сам већ написао, ово се, пре свега, односи на технолошку модернизацију Русије. Једна од главних тачака пробоја Русије у том правцу је изградња такозване "руске силиконске долине" у Подмосковљу, у месту - Сколково. У том правцу, чине се огромни напори да се Сколково што пре изгради. У овај грандиозни пројекат су укључени и укључују се и домаћи и страни партнери. Тако на пример, Медведев је у оквиру своје посете Америци, био и у Калифорнији, где се налази америчка "силиконска долина" и где се повезао са Арнолдом Шварценегером, гувернером Калифорније, са којим се договорио око сарадње у вези изградње Сколкова. Ево како је летос изгледало градилиште у Сколкову:



Руси су народ који нема комплекса. Користе се свим достигнућима модерне цивилизације. Међутим, просечан Рус се не залеће у некакве неизвесне послове. Просечан Рус је скроман и штедљив и добро организује своје финансије.

Пре пар година док сам живео у Канади, у време када сам, као унутрашњи одговор на изопаченост капитализма, осетио симпатије према комунитаризму, помислио сам да је давање личних имена производима или објектима неприродно. Тада сам мислио да, на пример, аутомобилима не треба давати лична имена, као на пример "Југо Флорида" или "Шкода Фабиа", већ "Аутомобил 1", "Аутомобил 2" и тако даље. Зашто давати обичним предметима људске атрибуте као што су имена? Због психологије продаје? То ми је страно. А када сам се преселио у Русију, видео сам да школе и здравствене установе немају лична имена, већ су означене по бројевима, као на пример "Школа Бр. 10", "Поликлиника Бр. 20" и тако даље. Претпостављам да је то наслеђе из доба комунизма и то ми се свиђа. Ето, како људски мозак ради на исти начин код људи који су и временски и географски удаљени.

Ево и једне занимљивости око тога како се Руси обраћају једни другима када директно зову једни друге. Они једноставно изостављају последње слово имена особе. Тако на пример, Сергеја (Серјожу) зову Серјож, Николаја (Кољу) Кољ, Марију (Машу) Маш, Ирину (Иришу) Ирин или Ириш и тако даље.

Иначе, када Руси хоће да покажу задовољство због нечега онда гласно узвикну: "УРА!".

Још једном ћу овде да поновим да мислим да сваки Србин који себе сматра националистом треба да учи руски језик. Без знања руског језика, користећи постојећу преведену литературу и чекајући на нове преводе, имамо пасиван приступ, који зависи од динамике преводиоца. Међутим, политичка ситуација у Србији је у овом тренутку јако лоша и то се одражава на рад издавачких кућа, које се не баве много преводима са руског језика. При томе мислим на све врсте књига, и на романе, и на философију, и на политику, и на науку и све друго. Пошто је историја динамичан процес, догађаји иду и све те сјајне књиге из Русије које отварају сасвим нове хоризонте остаће недоступне за Србе. Читава једна цивилизација остаће сакривена од нашег народа. И то не било каква цивилизација, већ нама веома блиска и по вери и по крви. Руска цивилизација је за Србе братска, пријатељска цивилизација. Зато мислим да они који себе доживаљавају као србске националисте, треба да имају активан приступ и да не чекају на издаваче и преводиоце, већ треба сами да уче руски језик.

Идеална ситуација у информационим ратовима је када једна страна у великој мери затвори изворе информација које долазе са непријатељске стране. Пошто је Србија једно од многих бојних поља у свету на којима се води информациони рат, страна која тренутно држи Србију под својом контролом, то јест злочиначки Запад, покушава да затвори или значајно умањи количину информација са Истока. И Запад у томе успева. Али, ништа није готово. Тек је почело. Као што већ знате овај интернет дневник је једним делом посвећен разбијању медијске блокаде коју је Запад поставио над Русијом и Истоком уопште. Ја се трудим да представим све аспекте живота нове Русије. Не само православне и не само оне на које је народ у Србији навикао као на руске стереотипе. Зашто? Па, једноставно зато што свака цивилизација није једнодимензионална, већ сложена. И да би се једна цивилизација боље разумела, потребно је упознати њене различите димензије.

А ко, заправо, води Русију? Русију води веома јака екипа људи на чијем челу стоји Владимир Путин. Пошто је Владимир Путин некада радио за КГБ, да ли то значи да КГБ води Русију? Не, не значи. Пре свега, КГБ више не постоји под тим именом. То је сада ФСБ. ФСБ је део државног апарата и то важан, као што су друге обавештајне службе важне за друге земље света. Значи, ФСБ не управља Русијом. Русијом управља група људи вођена патриотизмом која има и више циљеве него што је пука земаљска власт. Потпуно исто као и на Западу. И тамо они који управљају имају више циљеве од пуке власти. Међутим, ти виши циљеви управљача Западом и Русијом су потпуно супротни. То су предели мета-политике, мета-историје, религије а понекад и езотерије. Политика Русије је у суштини заснована на идеји о Трећем Риму и о свести да је, управо, она та која има историјску улогу да задржава одмотовање тајне зла, то јест да задржава долазак Антихриста. Запад води супротну политику, то јест политику која подржава долазак Антихриста. Значи, још једном, ФСБ не управља Русијом, али он представља важан део њеног државног апарата. Исто као ЦИА у Америци или МИ6 у Великој Британији или Мосад у Израелу. ФСБ је данас снажно оружје у одбрани руског погледа на свет.

У последње време сам објавио доста видео материјала који показује народу у Србији црно на бело како се живи данас у новој Русији. Кроз те видео материјале се трудим да представим различите аспекте живота у овој великој и братској земљи. Наставићу са том праксом и убудуће.

Живела Србија! Живела Русија! УРА!