Висока Србија: Помињање Индије у србским обредним песмама

Из књиге србских обредних песама које је прикупио Милоје С. Милојевић:

"Рашку земљу Кољедо
Мој Божоле!
Љута тама притиснула Кољедо
Мој Божоле!
Од Инђије до Хиндбана
Љута тама Тартарија.
Бистре воде замутиљи
Крвљу србском окупали.
У крви се Божич купа
Из Инџије срдит хода.

...

Сива Жива сива силна,
Сива силна голубице!
да куда си путовала?
Одговара Сива Жива
Сива силна голубица:
„Ја сам тамо путовала
У Инђију нашу земљу.
Пролећела Хиндушана
И ту Глобу Тартарију
Црни Хиндуш и Тартару.
Летила сам Господару
Нашем силном Триглав бору
Те гледала што нам чини
Што нам чини заповеда."

...

Море Дунаво море!
Море бели Вардаре!
Море бели Вардаре!
Во србска та земља.
Во србска та земља
Стара старославна,
Старославна земља
Царославна престара!
Да би се море Вардаре!
Да би се разделио море,
Разделио ни бели Дунаве!
Во далека земља Инђија.

...

Прва Стрва на крајина
Па Крајина !,
У туђини Алемани.
У Тартари и Манџури.
У тој Хоби Хиндушану,
У нас добро у Инђији.
У Инђији у Србији,
Светој земљи од старине.
Свако добро свака срећа,
Понајвише мир и здравље.
Вишњег Бога прослављамо.
Величамо и хвалимо,
Да нам даде свако добро.

...

Србину је свако добро,
Понајвеће веља снага.
Веља снага своја земља,
Та Инђија и Дунаво.

...

Шетав прошетав доли планина.
Видов, до видов Дунав девојка,
Дунав девојка во та Инђија.
Во та Инђија Стара Србија
Облечена је: од чоја саја,
Опасана је с русумен гајтан.
На главе клала од книге дарпна,
А на дарпна стребрена игла.
Ветар повеја саја се освете.
Саја с освете гајтан с одзуне,
Гајтан с одзуне дорпна с' угромоти,
Дарпна с угромоти игла с стрепотна.
Мила мајко ле да го питаме!
„Мили синко ле питала сум је!
Питала сум је не ми је дају."
Мила мајко ле со злу ћа појда!
Со злу ћу појда зло ћу учиним.
Склошчи ћа удари на вита порти.
Да ће узмемо Дунав девојка.
Дунав девојка во та Инђија,
Во та Инђија Стара Србија,
Стара Србија наша вочина.

...

Мијо деда Ђозмо!
Мијо деда Ђозмо!
Ђозмо Љељо!
Овди нама кажу.
Рабренога војна,
Скоро ожењена,
Лепо обучена:
Своју љубу љубит!
Свима добро чинит';
Дугом пушком бити.
Бритком сабљом сећи,
Душманине своје
И племена свога.
Тог племена рода
Рода завичаја.
Рода завичаја
Србског господскога.
Србског господскога
Земље племењите.
Племените земље,
Те Инђије свете.
Те Инђије свете
Ђе но Триглав спава.
Ђе но Триглав спава
Русане уснива."