Путеви ка утопији: Религиозно подрхтавање у Русији - "Да дође царство Твоје"

Из књиге "Религија и револуција" од Димитрија Мерешковског:

"Када је Петар Велики сјединио цркву са државом, радио је у смислу московске и византијске традиције. Али је, при томе, морао да скрши једну другу византијску традицију: морао је да се бори против окамењене непомичности црквене традиције, то јест, против тврдоглавог и упорног чувања старих обичаја и против превласти статичког принципа над динамичким. Он је схватио да Русија може постати европска држава само онда када постане трећим Римом - Римом руским и целога света. Та је тежња за владавином над целим светом својствена сваком римском цезару и сваком императору који је био као Петар Велики - у томе се Петар потпуно придржавао византијске традиције источног римског царства и настојао да из ње извуче корист за своју Русију. Због тога је био присиљен да се, макар и не хотећи бори против источњачке статике помоћу западњачке динамике.

...

Сав је труд Петра Великог био узалудан. Свет је такав да је свако кретање јаче од мировања - свака динамика јача од статике: пре или касније расцветаће се све руже. Од европског царства почело је да се ускисава европско тесто. Равнотежа је нарушена. Новосаграђени део зграде није одговарао старим темељима; испуцала је читава та колосална грађевина. Најпре је настао расцеп на религиозном пољу, затим су настале диференцијације у култури и социјалном животу. Русија се распала на стару и нову, на племство и робље, на интелигенцију и народ.

Руски отпадници, "расколници", "староверци" били су заиста први руски револуционари, иако су се побунили у име реакције. Они свесно бране сваки назадак, ропство, мрак и статички принцип, а несвесно сијају јасном светлошћу истинске религиозности и динамике, која не води порекло из западне Европе него долази из дубине руске народне душе. Расколници тврде да је религиозно немогућа православна аутократија. Можда је то тврђење нетачно са историјског гледишта, али је тачно са мистичког.

...

За све руске секте вреди основни принцип расколника: "Ми смо људи који немају своје данашње државе и који траже државу у будућности". У том одбијању "данашње" државе, то јест државе која је заснована на антирелигиозном принципу, и у тражењу "државе будућности" - то јест државе у којој ће владати црква, управо и лежи жива сила раскола и читаве религиозне револуције која ће се, пре или касније, здружити са социјалном и политичком револуцијом.

...

Мој разговор с морнаром подсетио ме је на разговоре с расколницима и секташима у шумама око Нижњег Новгорода, с оне стране Волге, у близини Светлог Језера. Ту се сваке године на Ивандан окупља по неколико хиљада оних који су жедни истине и за њом чезну. Има их који долазе из крајева удаљених више стотина километара. По некој легенди на том месту се налази "невидљиви град Китеж", где су се свеци склонили до страшног суда. Мало је оних којима је дато да на површини језера виде слику тог града са његовим златним кубетима и да чују звоњаву црквених звона из дубине. Ја и мој друг седели смо на разгаженом бусењу у брезовој шуми, осветљеној небројеним свећама воштаницама, које су гореле пред иконама. Била је мирна, ведра јулска ноћ. Око нас је стајала велика маса сељака и сељанки. Заударало је на кожу, смолу, восак, зној и влажну земљу. Разговарали смо о свршетку века, о страшном суду, о будућој цркви и Апокалипсису.

...

Ту, на обали Светлог Језера, код невидљивог града Китежа, под звезданим небом заклели смо се да ћемо од сада тражити за оне који траже. Ако штогод нађемо вратићемо се к њима заувек. А ако нам не буде суђено да штогод нађемо, тражиће други уместо нас и испуниће нашу заклетву.