Бела Хамваш: Владавина и власт

четвртак, 07. мај 2009.

"Бесциљна, али узајамно повезана узбурканост, која се назива историјом, одиграва се на површини времена. Бесциљна је, јер иако се за њу каже, нарочито у новије време, да је напредак, нико не зна куда напредује, где је циљ, шта је то, када се стиже, ко и како. Управо због тога историју као напредак треба сматрати опсеном, чији је циљ измислио човек који је није познавао како би бесмисленост његовог бивства добила садржај, чак ако је тај садржај и илузоран. Историја је непрекидна узбурканост и човек не уме да иступи из ње.

...

Древно човечанство иде путем богова, где нема значаја оно што је добро или лоше, пријатељ или непријатељ, ји или јанг. То је девајана или срутир девах, у грчкој баштини hodos theon, јер овде нико не трага за блаженством, већ за будношћу. Историја је историја потраге за блаженством земног Ја; древно доба је због тога без историје, јер је мислило на бесмртно Ја које тражи будност, а не на земно Ја које тражи блаженство.

Рене Генон каже да је древна заједница живела у знаку autorite spirituelle, а историјско човечанство живи у знаку pouvoir temporel. Autorite spirituelle је превласт духовног очитовања; pouvoir temporel је у времену примењена надмоћ јачег. Претходно је у пренесеном смислу и укратко: владање; последње је у истом смислу: власт. Корен владавине је духован: досеже у дубину времена; човечанство води путем богова; нема обзира према узаврелој маси Ја која тражи блаженство и отуда не поклања пажњу ономе што се збива на површини времена, узбурканом и бесциљном јурцању. Корен власти је, насупрот овоме, земаљски и материјални; увек остаје јачем, увек на површини, циљ је увек срећа и учесник је увек Ја и човечанство је увек вођено путем предака."

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP