Светоназор, скитанија (обнавља се)

До сада сам живео 10 година на  западу (Канада) и 14 година у Русији. Покушавам да преведем свој дух у просторе уранополитизма (грађанство Н...

Под водопадима, под крстом Свемилоснога...

недеља, 10. мај 2009.

Пре две године сам са породицом ишао на Нијагарине водопаде. Био сам тамо и раније, али пре две године док је брод прилазио водопадима и док су на нас падале капљице воде, у једном тренутку, док сам гледао како се та огромна маса воде сурвава са висине, одједном сам осетио безгранични мир. Тај мир је био заснован на тренутном осећању страхопоштовања које се јавило у истом тренутку. Значи, није се радило о осећању страха, него страхопоштовања. То је било фантастично осећање. Прво што сам помислио у тренутку који је уследио после тренутка осећаја мира, било је - Бог. Да. То је била манифестација божанске силе кроз природну стихију Нијагариних водопада. Касније сам размишљао о том осећају и повезао га са неким стварима о којима сам доцније читао. Мислим да сада бар малим делом разумем пагански осећај, када су људи за поједине делове природе имали поједине богове. То се назива паганство или многобоштво. Али, ту се, заправо, ради о једном Богу, Творцу и Сведржитељу неба и земље који је у свим стварима које је Он сам створио. Пагани су то гледали на начин као да постоји више богова. Овом приликом нећу улазити дубље у паганске хијерархије богова и често постојање једног врховног бога, већ само желим да кажем да мислим да сада разумем паганску веру.

У том једном кратком временском тренутку, под Нијагариним водопадима, био сам удостојен да осетим, како се то, иначе, каже, колико сам мали и слаб пред снагама природе, то јест, да осетим тај мир који се рађа из страхопоштовања према Богу. Да ли је то био леп осећај? Да. Јесте. То је био леп осећај. То је био готово невероватан осећај. Као да сам додирнуо неки други свет. И волео бих да се тај осећај поново јави. Знам да морам доста да радим на себи у духовном смислу да би се тај осећај поново јавио, мада ту нема никаквих гаранција. Једноставно, треба да идем духовним путем и то је све.

Иначе, ово "под крстом Свемилоснога" сам позајмио од Светог владике Николаја Велимировића.

Хвала Богу на висинама што ме је удостојио да осетим велики мир који је дошао од Њега. Амин.

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP