Истинска култура: Андреј и Ингмар

Нема праве културе без култа, то јест нема праве културе без тежње ка божанским висинама у њој.

Ево два доказа из света филмске уметности: Рус Андреј Тарковски и Швеђанин Ингмар Бергман.

Андреј Тарковски је говорио да никада није могао да разуме како уметник може да се налази у стању среће током креативног процеса. При томе је још рекао да човек не постоји из разлога да би био срећан, то јест да постоји много виши циљ. Андреј је, такође, рекао да уметност коју је он правио је могућа само када он не изражава самог себе, него радије износи оно што је примио од других. И још је рекао да сматра да је уметност која би служила његовим личним циљевима, грешна. Такође, Андреј Тарковски је често користио реч - духовност. У том контексту он је говорио о томе да би уметник требао да жртвује самог себе као креатора и као пример узима руске иконописце од 1200 до 1400 године када су осликаване иконе без потписа, где уметник није видео себе као уметника, већ пре као слугу Божијег, чији је таленат употребљен у част Бога. Отуда и прича из његовог филма "Андреј Рубљов" о младићу који се бави прављењем црквених звона, као пример за то испуњавање своје мисије, у складу са својим талентима, у свету.

Ингмар Бергман је на странице сценарија за филмове из његове чувене трилогије "Кроз стакло, тамније", "Зимско светло" и "Тишина", који се баве религиозним темама, исписивао S.D.G., што на латинском значи "Soli Deo Gloria", то јест "Слава самом Богу". Исте иницијале је на дну страница са својим композицијама исписивао и велики немачки композитор Јохан Себастијан Бах.