Izadji na crtu, reci ne zapadu: Sustina pritiskanja Srbije da udje u Evropsku Uniju

Ono sto bi donelo spas Srbiji je - RAD.

Ali, ne rad za novac. Već rad za napredak zemlje i svih ljudi koji žive u njoj. Ne treba novac da bi se napravio put. Dovoljni su ljudi i mehanizacija i alat. Ako treba da se koristi novac, odstampa se i plati. Ne postoji inflacija. E, sad. Zapad kaže, ne može tako. To nisu pravila igre. Ne mozete vi da stampate novac koliko hocete. A mi kažemo, ali novac, to je hartija. A oni onda kažu, mi nećemo da trgujemo sa vama, ako vi nastavite da želite samo da živite i da stampate novac kao hartiju, jer smo mi odlucili da novac nije samo hartija. A mi kažemo, ali mi nismo ista država kao i vi, nećemo vase zakone, jer imamo svoje. Onda oni pocnu da nam uvode sankcije, pa bombardovanje i druge „zabavne” aktivnosti. A mi ih pitamo zašto? Mi ne želimo da se takmicimo sa vama. Mi samo želimo da živimo. Ništa vise i ništa manje. E, ne može tako, kaže zapad. Ili ćete živeti po našim pravilima, ili ćete umreti. I mi onda, recimo, kažemo, dobro neka bude tako. Koristicemo novac kao nešto više od hartije, kao nešto sto ima najvecu vrednost. Opet zapad kaže, ali mi hoćemo da kupimo vasu zemlju, vase fabrike i vasa prirodna bogatstva. I mi opet pristanemo na to. Kažemo, dobro, evo vam cela Srbija za 1 dolar. I onda ih pitamo, jel' sad dosta? Jel' smo sve ispunili da nas vise ostavite da živimo? A oni kažu, nije. Pa šta treba još da ispunimo da biste nas ostavili da živimo. A oni kažu. Treba da prihvatite da je covek nastao od majmuna, da su pederi i lezbejke normalni ljudi, da žena ne postuje muza i muž ženu, da cilj skole nije da nauci svetska znanja i da vaspita, već samo da nauci svetska znanja i da Bog ne postoji. A mi ga pitamo, kakve to ima veze sa trgovinom. A zapad kaže - NEMA NIKAKVE VEZE.