Price iz Kanade: "Vruce je. Voda, voda..."

Ulazim u autobus u vozac mi kaže: „Dobar dan. Kako ste?”. Promrmljam nešto i sedam negde gde ima slobodno. Svakome ko je usao iza mene, vozac je ponovio potpuno isto: „Dobar dan. Kako ste?”. Autobus polazi i staje na sledećoj stanici. Kako ko udje u autobus, vozac ponavlja jedno te isto pitanje: „Dobar dan. Kako ste?”. Linija je frekventna i mnogo ljudi ulazi u autobus. Ima mnogo stanica. Ima mnogo putnika. Vozac ponavlja jedno te isto svakome ko udje u autobus: „Dobar dan. Kako ste?”. Kolika mu je smena? Da li da mu se divim ili da ga zalim?

Stojim u redu za centralno osrtvo u Torontu. Guzva je. Leto je. Jedna žena stoji sa strane i prodaje vodu. Ona ponavlja neprestano: „Vruce je. Voda, voda.”. Ona to ponavlja neprestano. Ona ne prekida. Vruce je, Voda, voda.„. Pocinjem da osecam bol. Crna zeno, koja li tebe muka natera da stojis tu i da tim tihim, mucenickim glasom ponavljas: ”Vruce je. Voda, voda.„.