Price iz Kanade: Napad na autobus

Godina kada su SAD napale Irak. Vracam se autobusom TTC-a sa posla. Vece je. Rojal Jork i Eglinton. Sedim iza vozaca. U autobusu je relativna guzva. U jednom trenutku cuje se jak udarac. Onda još jedan, još jači. Zatim pocinje da prsti staklo po autobusu. Ljudi pocinju da se bacaju po podu. Pocinje vriska. Ustao sam i cucnuo na stepeniste odmah pored vozaca. Neke žene cuce pored mene. Ne mogu da verujem ali vozac zaustavlja autobus. Noc je. Staklo i dalje prsti po autobusu. Neko je napao autobus TTC-a negde na Rojal Jorku odmah ispod Eglintona. Gledam vozaca kako reaguje. On ima osmeh na licu. Verovatno od soka. Autobus stoji. Neka starija žena je kada poceo napad viknula „Meci!”. Ali nisu bili meci. Autobus je bio kamenovan. Pošto vidim da vozac ne namerava da krene, kažem mu tiho ali da me cuje da ide napred. On ne reaguje. Onda je jedan covek zaurlao „Vozi, vozi!” i tek tada vozac kreće. Posle nekoliko stotina metara autobus staje i stize policija. Stakla na jednoj strani autobusa su razlupana. Jedan decko je lakse povredjen po vratu. Ima malo krvi. Njega i još jednu stariju ženu zadržavaju zbog izjava. Autobus je bio napadnut sa ciljem da ljudi budu povredjeni od kamenica i stakla. Na svu sreću, niko nije bio teze povredjen. Odlazim drugim autobusom.