Price iz Kanade: Vernik i hram

Cvrsto koraca. Siguran u sebe i svoj izbor. Potapsao bi sebe. Ipak, malo ga sramota. Osmehuje se. Dok mu vetar miluje lice. Da, to bi bilo pravo. Da potapse sebe. Unutrasnjost mu se osmehuje. Ide na sluzbu. U centar grada. Velikog grada na obali jezera. Cvrstim i sigurnim korakom prelazi ulicu i staje ispred hrama. Kakav osecaj. Snaga. Moc. Sigurnost. Uspeh. Kreće ka vratima. Mirno i nepokolebljivo. Ulazi. Docekuje ga tisina. Pozdravlja ga cuvar svetinje. Otpozdravlja mu. Staje u red. Duboko uzdahuje u tom svecanom trenutku. Još malo pa će on doći na red. Uzbudjenje raste. Evo, sada je on na redu. Sa strahopostovanjem prilazi svetom mestu, gde ga docekuje svestenica. Tiho, sa osmehom na licu, pita ga kako je danas. On isto tako tiho i sa osmehom na licu odgovora da je dobro i odmah zatim pita svestenicu kako je ona. Ona mu odgovara da je i ona dobro. Zatim se masa dzepa i vadi iz njega komad papira. Izgovara magicne reci. Svestenica pocinje ritual, dok on nemo i opijeno zuri u nju. Posmatra je kako barata prstima. Oseca kako davna inicijacija raste u njemu u nešto veliko. U nešto grozno. Svestenica zavrsava ritual sa volsebnim rečima: „Da li je to sve za danas, gospodine?”. Na njemu je da zavrsi obred sa jednim: „Da.”. Polako i u svecanoj tisini napusta sveto mesto. Prilazi vratima, otvara ih i izlazi iz banke.