Price iz Kanade: Hrabra srca
среда, 20. септембар 2006.
Vracam se jednom prilikom iz setnje po Haj Parku i negde blizu Old Mila prolazim pored neke crkvice. Slučajno mi se oko zaustavi na oglasnoj tabli koja je stajala ispred. Jednostavan oglas sa sviracima. FIDLERS! GAELIK VIOLINISTI! :) Pogledah koji je datum i odlucih da dodjem. Nisam se prevario. Prohladno, gotovo maglovito vece. Dolazim i ulazim u crkvicu. Silazim u nekakvu kao salu za bankete. Sve koji dolaze, docekuje stariji covek u skotskom kiltu. Pozdravlja svakoga. To je jedna povelika sala sa redovima stolica i sa stolovima sa strane na kojima je postavljena hrana. U dnu sale je podijum i instrumenti na njemu. Okolo su okacene skotske zastave. Ijaoooo, sine, 'de me nadje! Seoska zabava, pa još skotska! Ljudi se polako skupljaju i ja ih posmatram. Svi se manje visu znaju, pozdravljaju se. Veoma, veoma topla atmosfera. Pretpostavljam da sam bio tamo jedini ne-Skot. Onda pocinje program. To je nešto najlepse sto sam doziveo u zivotu. Prvo Skot koji nas je sve docekivao izlazi na binu i drzi uvodnu recu, gde ne propusta da kaže da je on onaj koga Englezi mrze i koga bi rado ubili. Nisam ga bas sve razumeo šta je rekao. Onda izlazi pater-families zabavljacke ekipe, stari deda-Skot i najavljuje svoje pulene. Prvo su violine svirala sasvim mala deca, o onda izlazi prva postava. Pocinje muzika. Predivni tonovi, blage, melanholične muzike pevaju o dalekoj Skotskoj. Kao pevaci, smenjuju se jedna žena, koja svira i klavijature i jedan covek. Uzivam u muzici. Zatim izlazi stari deda-Skot i pocinje ludilo. Za njim su najbolji fidleri (violinisti) i sala je u transu. U tom keltskom kovitlacu, na binu izlaze igrači i pocinje neverovatno preplitanje nogama. Ko je ikada gledao „Riverdens” sou Bila Velana, znace o cemu pricam. Ruke opustene pored tela i strahovito brzi rad nogu. Gledam kako igraju Skoti na seoskoj zabavi duboko u utrobi indijanske zemlje, daleko od engleskih pogleda. Onda na pauzi, ljudi idu da se posluže hranom koja je spremljena za to vece. Ja se nisam posluzio, valjda me bilo sramota. Posle pauze, nastavlja se svirka i pesma. Posmatrao sam lica ljudi i video sam kako na njima sija sreća onih koji znaju ko su i koji nisu pristali da budu samleveni u utrobi Levijatana. Još malo sam poslusao tu divnu muziku, a onda sam polako otisao. Nikada neću zaboraviti taj sjaj na licima hrabrih srca...
7 comments:
Ne da lupas gluposti, nego stvarno nisi normalan. Nije ni cudo da su te oterali sa Serbian Cafe-a. Znas, ima ljudi koji malo bolje poznaju istoriju i umeju da naprave razliku izmedju Engleza, Skotlandjana i Iraca i nece bas tako lako da poveruju u tvoje bajke.
Kelti imaju dosta slicnosti sa Srbima. Preporucio bih vam da procitate knjigu "Crveno i belo - srbsko-keltske paralele" od Ranke Kujic, poznate kao "Ranka Velsanka". Posebno obratite paznju na recnik slicnih reci, kao i na bitku na Katretu, koja je veoma slicna nasoj Kosovskoj bici. Hvala na ucescu na mom blog-u. :)
Meni se tekst izuzetno dopao! Hvala za lep opis tog dogadjaja.
Ne vidm nikakav razlog za toliki bes i toliko gorcine, koju iskazuje komentar osobe iznad, koja cak i vredja autora teksta.
Da li je Laki malo neurozan? :-)
Cemu takvo iskazivanje frustracije i besa? Koliko vidim, ovo su kulturni tekstovi, i ne bi trebalo tako vulgarno i grubo reagovati...
I sta je to Serbian Cafe?
Javljam se iz Srbije, te mi, molim vas, oprostite nepoznavanje vase terminologije.
SerbianCafe je sajt koji sadrzi jedan od najpoznatijih foruma za srpsku dijasporu. Vise na http://www.diskusije.com .
Autor ovog bloga je nekoliko puta isterivan sa istog sajta zbog totalno nebuloznih postova i maltretiranja drugih ucesnika.
Ukratko: po autoru ovog bloga, sav zapad je uzasan, najbolje zemlje za zivot su Kuba, Severna Koreja, Belorusija, Iran i arapske zemlje. Svi koji su otisli na zapad su neuspesni i samo se dele na one koji to priznaju i koji to ne priznaju.
Sve pokusaje ljudi da mu pomognu ili barem objane da nije sve tako crno docekuje filozofskim etiketama tipa "vi ste mravi" i sl.
Ovaj blog je inace skup njegovih najekstremnijih postova sa SerbianCafe diskusija u zadnjih par godina.
Sada je autor konacno nasao svoj kutak na Internetu gde ce moci nesmetano da pise neverovatno jednostrana zapazanja proistekla iz licnog neuspeha na zapadu (jer je on sada i moderator tako da ne moze niko da ga brise i zabranjuje nego ce on da brise -- verovatno i ovu moju poruku).
"Sada je autor konacno nasao svoj kutak na Internetu gde ce moci nesmetano da pise neverovatno jednostrana zapazanja"
Nadam se da ste vi tu koji ce da nam pokaze da nije ni na istoku sve tako idealno i da ima nesto od zivota i na zapadu. :)
Hvala vam na ucescu na ovom blogu.
Kao neko ko zivi u Australiji mogu da se slozim sa 99% autorovih stavova.
Serbiancaffe je za budale.
Леп је текст. И говори о лепоти живота једне европске заједнице са Запада (а не Истока).
А данас уочи судбинског референдума у Шкптској је и изненађујуће актуелан.
Свака част на оваквом приказу дирљивог заједништва шкотске дијаспоре. И на том одласку у подрумче где се ово романрично шкотско "прело" одиграло!
Постави коментар