Price iz Kanade: Srecni Poljaci

Pre nekog vremena se vracam autobusom kuci. Dok autobus još nije krenuo, dvoje relativno starijih ljudi, oko pedesetak godina pocinju da razgovaraju sa trećim covekom priblizno istih godina koji sedi preko puta njih. Tokom razgovora zakljucujem da su tih prvih dvoje ljudi Poljaci, verovatno muž i žena. Nasmejani su. Izgledaju srećni. I Kanadjanin preko puta njih sa kojim pricaju, izgleda srećan. Sve je sjajno. Glasno razgovaraju. Ceo autobus ih slusa. Rukuju se rečima. Reci su divne. Kaže Kanadjanin da su imigranti sjajni i da nauce engleski lako kao 1, 2, 3. A onda srećni Poljaci, Sloveni, kažu da postoje samo dva jezika - engleski i ne-engleski. Smeju se. Presrecni su. Sada su konacno tu gde su oduvek želeli da budu. Celog zivota su sanjali da zagrizu Veliku jabuku. Svi ti filmovi. Sva ta nezaboravna lica sa malog i velikog ekrana. Sva ta muzika. Elvis, Dzeger... Pa onda opet. Ha, ha, ha. Blistavi osmesi. Sreća. Beskonacna sreća. Postoje samo dva jezika - engleski i ne-engleski. Ha, ha, ha. Stvarno dobro. Rukovanje rečima. Podilazenje rečima. Srećni Poljaci. Srećni Kanadjanin. Ha, ha, ha. Samo dva jezika. Ha, ha, ha. Sreća. Procvat. Ostvarenje snova. Ha, ha, ha. Samo dva jezika - engleski i ne-engleski. Ha, ha, ha. Dva jezika. Engleski i ne-engleski. Ha, ha, ha. Engleski i ne-engleski. Ha, ha, ha. Lako kao 1, 2, 3. Ha, ha, ha. Secam se da mi je bilo muka. Ha, ha, ha...