Price iz Kanade: Dogadjaj iz metroa u Torontu

Vozim se pre neki dan metroom u Torontu. Stojim pored vrata. Guzva je. Na nekoj stanici ulaze troje mladih ljudi, lepo obucenih. Jedan mladic i dve devojke. Veoma su lepo obuceni i nasmejani. Zrace mladoscu i radoscu. Razgovaraju među sobom i smeju se. Izgleda da su posli nedge, kod nekoga. Možda na neki rođendan ili na neku zabavu. Iako je graja u metrou, povremeno ih čujem šta pricaju. U jednom trenutku pocinju da pricaju o nekome. Nisam siguran, ali mislim da se radilo o nekoj devojci, njihovoj poznanici. Onda je jedna od te dve devojke, koja je izgleda bila Anglo-Saksonka, rekla nešto kao: „Zamisli, ona se druzi da Rusima. A najbolji prijatelj joj je Srbin.”.

Nepisana pravila zivota u Kanadi.

Sloboda, jednakost, ljudska prava, napredni ljudi, visi stepen razvoja svesti, dobro vaspitanje, krem drustva, krem ljudske civilizacije, tehnoloski napredak, mobilini telefoni, lepa kola, nasmejana lica na bilbordima i reklamama, novac, kuce i stanovi, demokratija, kosmopolitizam, tolerancija, bombardovanje.