Otkrivanje istoka: Istok i zapad - nebo i zemlja

"Setio sam se ovoga i zbog toga sto nasi razgovori nisu bili direktno vezani samo za filmove vec i za to kako ih prihvataju americki gledaoci. U Americi je takvih susreta bilo mnogo i ja sam u njima igrao nekakvu ulogu posrednika. Ulogu koju Poljaci zaista istorijski igraju jer mi razumemo rusku dusu nesto bolje nego Zapad, a istovremeno smo, u odnosu na Rusiju, malo blize Zapadu. Ta uloga mesta bila je, po meni, neophodna jer nije bilo dovoljno prevoda. Psihologija Amerikanaca, narocito ako je to psihologija stanovnika nekakvog gradica u drzavi Kolorado, gde su se izmesali i nazovi intelektualci i sasvim prosti, mada srdacni ljudi, predstavljala je sama sobom nesto sa cime Andrej u pocetku nikako nije mogao izaci na kraj. To medjusobno nerazumevanje bilo je gotovo neverovatno! Ostao mi je u secanju jedan razgovor o kome cesto pricam i to toliko da je vec ofucan. Neko od mladih ljudi je, slusajuci ono sto Tarkovski govori o umetnosti, o zvanju umetnika, o odredjenju coveka, istog momenta u njemu video gurua (a neophodnost gurua je veoma snazna u Americi) i prostodusno upitao: "Mister Tarkovski, a sta ja moram da uradim da bih bio sretan?". To pitanje, koje je po americkim merilima sasvim obicno, za Andreja je bilo zapanjujuce. Prekinuo je rec i upitao me: "Sta hoce taj covek? Zasto postavlja tako glupa pitanja?". Pokusao sam da mu objasnim da je previse strog prema tom momku, da ne treba da se ljuti na njega vec da mu nesto posavetuje. Andrej kaze: "A kako ja mogu nesto da mu posavetujem? Zar on ne zna zbog cega zivi?". Ja mu govorim: "Zamisli da on zaista ne zna zbog cega zivi i ti mu reci nesto sto je za tebe ocigledno...". Ali Andrej je slegnuo ramenima i rekao: "Neka se zamisli nad tim zasto je prizvan iz nebitka, zasto je prizvan ka postojanju, neka pokusa da odgonetne ulogu koja mu je u kosmosu predodredjena, neka je izvrsava, a sreca... ona ce ili doci ili nece...". Ja sam sve to razumeo, ali je mladicu trebalo desetak minuta da se oporavi od soka. Andrejeve reci su za njega bile potpuno nerazumljive. Bilo mu je tesko da shvati tu sustinsku cinjenicu da postojanje moze biti bilo kakav problem, odnosno da se ne podrazumeva samim sobom, da se treba zamisliti nad smislom svog postojanja, da ono na nesto obavezuje jer su to za pragmaticno americko misljenje nedostizne stvari..."

Ovo je deo teksta koji je napisao poznati poljski filmski reziser Ksistof Zanusi o najvecem filmskom reziseru svih vremena Rusu Andreju Tarkovskom