Price iz Kanade: Zasto sam otisao na zapad i zasto planiram da se vratim u Srbiju

среда, 20. септембар 2006.

Dosao sam u Kanadu pre nešto više od 5 godina i video sam sve ono sto mi treba da mogu da procenim gde je bolje za zivot.

Bolje je za zivot u Srbiji.

Zašto sam dosao u Kanadu? Zato sto su mediji na razne nacine godinama reklamirali zapad i zapadni način zivota i zato što sam slusao price od ljudi koji su već otisli na zapad. Kada sam dosao u Kanadu, trebalo mi je negde oko 3 do 4 godine da vidim kakav je zapadni sistem. Ja mislim da je taj sistem veoma los. Uvideo sam da mediji propragiraju zapad, ali da ta propaganda ne odgovara istini. Nasi ljudi koji su već otisli ne zapad, u velikom broju slučajeva ne govore o tome kako se sustinski živi na zapadu iz dva razloga:

1) Malogradjanstina - šta će reci rodbina i komsije ako kažem kako se stvarno živi na zapadu? Smatrace me za sonju i nesposobnjakovica i

2) Sujeta - neću sebi da priznam da se na zapadu živi losije nego u Srbiji, jer to onda znači da sam pogresio, a to je nemoguće, jer sam ja nepogresiv, jednom recju - laf u srcu!

Da bi covek živeo na zapadu i da bi se osecao dobro, mora da promeni svoje zivotne stavove i, čak, percepciju, to jest duhovne osnove na kojima je do tada pocivao njegov zivot, osim u slučaju da je to zeleo još dok je bio u Srbiji, pa je onda logicno sto je otisao u drugaciji religijski i drustveno-ekonomski sistem, kakav je onaj zapadni.

Ja to neću, jer duhovne osnove moje licnosti su pravoslavlje i srpski način zivota u skladu sa srpskom istorijom i tradicijom.

Na zapadu, covek gubi slobodu jer postaje artikal na nekoj od polica svetskog trznog centra. Na zapadu, covek je coveku musterija (hvala Zuku Dzumhuru za ovo zapazanje). Ja ne želim da živim u mikro ili makro getu na zapadu, niti želim da mi deca žive u takvom sistemu. Ja sam slobodan covek, a ne mrav. Ljudi na zapadu postaju mravi, jer žive u svetu mrava.

Tvrdim da onaj ko u Srbiji hoće da radi, taj i živi dobro, a ko neće, taj kuka i misli o odlasku na zapad. Niko od ljudi oko mene koji žive u Srbiji ne gladuje i ne oskudeva. Svi žive normalne zivote. Planiram da se uskoro vratim u Srbiju. Nadam se da ću ja biti prvi i poslednji iz moje uze porodice koji je otisao na zapad. Radim na tome da objasnim ljudima da, kad se sve sabere i oduzme, nije vredno ići na zapad.

Ja nisam gradjanin sveta ili „planetarni radnik” kome je svejedno gde živi ili koju veru ispoveda, jer „zivot po zapadu” je ispovedanje nove religije koja nema veze sa pravoslavljem. Iako se „zivot po zapadu” nasilnim putem upumpava u Srbiju, u Srbiji bar mogu da se borim protiv zapadnjastva, jer je Srbija moja otadzbina. Zapad nije moja otadzbina, pa me zato i ne interesuje da se na zapadu borim za promenu njegovog drustveno-ekonomskog sistema. Zapad je los jer ubija dusu i unistava porodicu!

Još jedna stvar je vrlo bitna u celoj prici o odlasku na zapad - merilo uspesnosti. Koliko sam je to video, velika vecina Srba koji se deklarisu da su uspeli na zapadu, svoj uspeh na zapadu mere stepenom propasti Srbije, po principu - sto je Srbija propalija, oni su uspesniji. Njima je propast Srbije neophodna da bi odrzali svoje himere koje su stvorili u oblacima. Ja ne želim oblake, niti su Srbima u Srbiji potrebno oblaci, već čisto, plavo nebo. Srbi treba da znaju istinu. Ovi ljudi koji pomno prate sve loše vesti iz Srbije, a tih losih vesti je sve manje, žive od tih loših vesti iz Srbije, jer to je, izgleda, jedini način da zadrže psihilosku stabilnost. Ovo ne treba da cudi, jer na isti način žive i ljudi na zapadu koji su starosedeoci ili su ranije emigrirali - oni, takođe, svoje plasticne svetove grade na osnovu vestackih strahova od raznih izmišljenih zala - komunizma, islamskog terorizma, Kube, Severne Koreje, Iraka, Irana i koga sve ne. Najodvratnije stvar koju sam video na zapadu među Srbima emigrantima je - merenje sopstvenog uspeha, stepenom propasti Srbije. Ti ljudi besomucno brane zapad, a da i ne znaju šta se radi u zapadnoj politici i ekonomiji. Njih to ne interesuje. Njih interesuje šta se radi po Srbiji. Oni nemaju reci pokude za zapad i njegove anomalije koje su daleko teze nego anomalije u Srbiji. Oni samo imaju reci pokude za Srbiju.

2 comments:

Анониман је рекао...

SerbianCafe je sajt koji sadrzi jedan od najpoznatijih foruma za srpsku dijasporu. Vise na http://www.diskusije.com .

Autor ovog bloga je nekoliko puta isterivan sa istog sajta zbog totalno nebuloznih postova i maltretiranja drugih ucesnika.

Ukratko: po autoru ovog bloga, sav zapad je uzasan, najbolje zemlje za zivot su Kuba, Severna Koreja, Belorusija, Iran i arapske zemlje. Svi koji su otisli na zapad su neuspesni i samo se dele na one koji to priznaju i koji to ne priznaju.

Sve pokusaje ljudi da mu pomognu ili barem objane da nije sve tako crno docekuje filozofskim etiketama tipa "vi ste mravi" i sl.

Ovaj blog je inace skup njegovih najekstremnijih postova sa SerbianCafe diskusija u zadnjih par godina.

Sada je autor konacno nasao svoj kutak na Internetu gde ce moci nesmetano da pise neverovatno jednostrana zapazanja proistekla iz licnog neuspeha na zapadu (jer je on sada i moderator tako da ne moze niko da ga brise i zabranjuje nego ce on da brise -- verovatno i ovu moju poruku).

Анониман је рекао...

Evo da i ja dodam svoje misljenje - posle 3 godine u Australiji, 9 u Belgiji, 2 u Engleskoj i sada jedne u Luksemburgu - najvecim delom mogu da se slozim sa autorom ovog clanka.

Mozda ko od nasih ode pa se organizuje porodicno jos i moze da ignorise religiju zapada, prosto jer dok nesto radis i nisi nikome na teretu niko te i ne pita u sta verujes, podrazumeva se da moras da trpis kapitalizam kao i svi oko tebe.

Ali ako ti se ne dao Bog desi da se nadjes medju njima, a ne medju svojima - zivot u Srbiji ce samo delovati kao mnogo laksi, lepsi i pametniji izbor.

  © Blogger templates Newspaper by Ourblogtemplates.com 2008

Back to TOP